1. U uvodu poslanice Pavle je postavio temelj nauke o hrišćanskom iskustvu. Ako je Rimljanima poslanica Jevanđelje o Hristu, Korinćanima je Jevanđelje o Hristu, preko Pavla u crkvi. Ovo je Jevanđelje u akciji, takođe vrlo potreban deo sveukupne slike.
2. Upada u oči da je Pavle išao tim putem da ih prvo podseti na put istine, pre nego što je izneo kritiku. Bio je u miru Božjem, poduprt veoma jakom silom koja je delovala kroz njega, kao i autoritetom istine. Takođe u ovom drugom koraku, gde naziva probleme svojim imenom, nije počeo da udara na lažne učitelje koji su u Korint došli sa strane, nego apeluje na njih koji su nekada imali vrlo dobre plodove.
3.Reč molim može da se prevede i kao opomena. U svakom slučaju radi se o blagom obraćanju. Pavle se poziva na Isusovo ime, a oni znaju kakav je karakter Hristov. Takođe vrlo jasno im je pokazano kako deluje jedna Zajednica koja se naziva Hristovim imenom.
4.Jedno govoriti, doslovno: da svi kažete isto. Dakle, ovo je prva u redu svih molbi koje su im upućene i nije slučajno što se odnosi na reči. Kao što smo videli duhovni život počinje od reči, a očito da i duhovni otpad počinje isto od reči. Suština problema koji se pojavio je bio u rečima. Pojavile su se neke nove ideje, nove doktrine i teorije, izlaganja koja nisu u Hristovom imenu.
5.Principijelno jedna crkva ne treba ništa više nego konsekventno iznošenje istine koja je jedna istina u Hristu. Ta istina će obaviti sve ostalo što je potrebno bez da je potrebno puno planiranja, truda i organizacije. Bez istine, nemoguće je crkvu držati na okupu.
6. Reč koja je prevedena kao rasprave je jedna vrlo poznata reč šizma. Doslovno znači rascep. Jevreji su verovali da je rascep Božja kazna za neverstvo, posledica hodanja lošim putem.
7.Mnogi su tog uverenja da svaki vernik treba da ima svoj stav za sebe. I to jeste ono što uči Jevanđelje slobode. Naše zajednice treba da budu zajednice slobode uverenja i mišljenja. Ovde se nikako ne radi o tome da svi treba od spolja da budu naterani na neku vrstu vojničke, sistemske discipline. Jer kada se kaže u jednom razumu i jednoj misli, tu se ne misli na ništa ljudskog porekla. To je Hristov razum i misao, tj. Sveti Duh.
8.Dakle početni stav jednog vernika je njegov, na osnovu njegove slobode. Međutim, ono čemu on treba da teži i kroz šta da se preispituje je uvek: Da li je ovo što verujem i iznosim od Boga ili samo ljudsko? Na taj način je rast u jedinstvu jedan proces rasta svakog pojedinca. Jedan jedini član zajednice koji je individualista, koji sebe ne vidi kao deo celine, može da pokvari blagoslov celog zajedništva. Mi govorimo o odgovornosti, o sudu vere.
11Jer sam čuo za vas, braćo moja, od Hlojinih domašnjih da su svađe
među vama,
1.U ovo vreme je Pavle bio u Efesu. Sigurno je da je i bez informacije od jedne ugledne hrišćanske familije slutio da u Korintu nešto nije u redu. Korintska crkva je bila predmet njegove posebne pažnje, celu godinu i po je tamo proveo učeći. Zato im se može obratiti ovako direktno. Dva puta ponavlja ovo braćo.
2.Ova poslanica nije bila prvo pismo koje im je uputio. Prethodno im je pisao jedno upozoravajuće pismo koje se više odnosilo na to da se čuvaju od pokvarenosti koja je vladala u Korintu. Nakon toga mu je stigao odgovor korintske crkve u kome su mu bila postavljena određena pitanja, gde se više sakrivalo pravo stanje stvari. Vrlo često grešnici na ukor ne reaguju otvorenim odbacivanjem nego pokušajem da se religioznim razgovorima skrene pažnja sa pravog izvora problema.
3.Pavlu je Sveti Duh ukazao na izvor problema, ali on nije propustio priliku da se raspita kod onih kojima je situacija bila poznata. To što neko opšti sa Bogom nije razlog da ne traži da upotpuni sliku u razgovorima sa vernima.
4.Duhovne manipulacije nepreporođenog srca su veoma jak problem koji crkve imaju. I zato im je potrebno dati vrlo odlučan odgovor. Time što je naveo izvor svojih informacija, ne govoreći čak da mu je Bog pokazao da u Korintu nešto nije u redu, poništio je celi njihov pokušaj prikrivanja pravog stanja.
12A to kažem da jedan od vas govori: Ja sam Pavlov; a
drugi: Ja sam Apolov; a treći: Ja sam Kifin; a četvrti: Ja sam Hristov.
1.Njihova šizma se sastojala u tome šta su govorili. Dakle oni nisu još bili otišli tako daleko da se posebno organizuju i imaju zasebne sastanke. Samo to što im je bilo u srcu i što su iskazivali, samo pogrešno uverenje zavređuje odlučnu opomenu.
2.Ovde uviđamo koliko je hrišćanstvo otišlo daleko od onoga što je bilo u početku. Kako bi Pavle reagovao kada bi se pojavio u naše vreme gde u jednom gradu ima više stotina različitih hrišćanskih crkava od kojih skoro svaka vidi svoje duhovno preimućstvo!?
3.Da li nas svetlost ovog stiha može dovesti do toga da preispitamo svoje uverenje u vezi Crkve?
4.To što je kritikovana čak i grupa koja tvrdi da pripada Hristu predstavlja izneneđenje. Očito je da smo navikli da posmatramo realnost Hristovog tela sasvim drugačije nego što je to ovde nadahnućem napisano. Jer skoro da nema nikoga ko se ne čudi: šta tu ima loše u tome što ovaj kaže da je Hristov!?
5.Duhovna slabost koja je ophrvala Korinćane se u prvom redu ogledala u tome kako su počeli da traže svoj identitet. A to kako su videli druge, govori o tome kako su videli sebe. Ovo je neprocenjivo važan test u našoj veri.
6.Jer čovek koji sebe vidi boljim od drugih, blagoslovenijim, različitim, koji sebe vidi u duhovnoj prednosti u odnosu na ostale; bez ikakve sumnje je na putu otpada.
7.Cela istorija crkve je paralelno istorija pobede i istorija otpada istovremeno. Ove dve linije je veoma važno za prepoznati po rodovima i plodovima, da bi razumeli našu sadašnjost.
8.Počevši od Korinta do danas, uvek je bilo onih koji su se služili imenima duhovnih i verskih vođa. Mi do danas imamo veliki broj imena koji krase hrišćanske institucije. Međutim, sami ti sveti ljudi iz prošlosti su bili protiv isticanja čovekovog imena, znajući da to odvlači pažnju od jedinog imena kojim bi se mi mogli spasti. Primera radi Luter je jako kritikovao one koji su njegov pokret i učenje počeli da nazivaju luteranima.
9.Tako i Pavle ovde ustaje protiv svog sopstvenog imena, a sve u korist Hrista.
13Eda li se Hristos razdeli? Eda li se Pavle razape za vas? Ili se u ime
Pavlovo krstiste?
1.Dobro, jasno je zašto treba ustati protiv imenovanja, ali zašto se ne sme reći da smo Hristovi? Ovde se daje odgovor.
2.Učenje o Hristu je učenje o Njegovom telu. Hristos nije samo jedna osoba, razdvojena od svog Tela. Njegovo telo predstavlja celu duhovnu stvarnost novog stvaranja, nanovo stvorenog.
3.Tako se često gubi iz vida duhovna stvarnost, što je posledica duhovnog pada i slepila.
4.Isus je čovečanstvu dao novo postojanje u svom Telu. Ovo je moguće videti samo duhovnim očima. Dok se izgubi ovo iz vida, duhovnost slabi i čovek postaje podložan padu. Čovek u palom stanju ne može da vidi Hristovo telo, on ima izvitoperenu sliku stvarnosti, kao da gleda kroz prizmu. On više ne vidi savršeni sklad stvari u Hristu, ne vidi jedinstvo Tela.
5.Obzirom da to ne vidi, on ostaje prepušten samom sebi i demonskim sašaptavanjima. U tom trenutku on preuzima drugu sliku stvarnosti koju mu sotona slika pred oči. On to zaista može da vidi kao što je i Hristos mogao da vidi sva carstva ovog sveta koje mu je sotona prikazao. Slava Bogu da Hristos nije verovao tome što vidi, nego što je napisano.
6. U Hristu ne postoji šizma! Nema podele Hrista! Ukoliko ti kažeš za sebe, ukoliko neka crkva kaže za sebe, bilo kakva institucija koju čine grešni ljudi, da ste Hristovi, to nije samo po sebi loše, jer smo svi Njegovi.
7.Međutim ako to tvrdimo za sebe da smo Hristovi a mislimo da su ostali isključeni iz tog blagoslova i jedinstva Hristovog tela, tada je to vredno svake kritike. Već hiljadama godina slušamo napade na Hristovo jedinstvo i celinu u onome: Jedina, apostolska, prava, istinska crkva itd. Što je manje sigurnosti u Hristu i manje duhovnosti, to je više insitiranje na statusu.
8.Pavlovo i naše učenje, koje dolazi odozgo, ne od čoveka jeste: Svi su Hristovi i Hristos je sve u svemu, osim greha. Osim greha je sve u Hristu. Mi smo Hristovi i on je naš. Niko nema pravo da ga prisvaja samo za sebe i ostale isključuje iz Njega. Apsolutno ni jedan autoritet nije od Boga koji se usuđuje da propoveda šizmu u Hristu.
9. Duhovni autoritet Hristovog tela ne isključuje ljude iz Hrista, nego iznoseći istinu u odlučnoj blagosti, istinom veže za Nebo one koji poveruju i istovremeno razvezuje ono što ne veruje.
10. Da prethodno nije Hristovim delom sve svezano, zar bi moglo da se razveže?
11.Primera radi oni koji veruju da nezdrava navika pušenja nije po Božjoj volji, isključuju iz Hrista sve one koji puše. Mi koji to takođe verujemo, ali vidimo u Duhu stvarnost Hristovog tela, mi kažemo da i onaj koji puši ili nešto drugo nezdravo čini, jeste u Hristu ukoliko se vidi da ta osoba ne voli to što radi, bori se protiv toga i druge odvraća od pušenja. Osoba koja sama sebe opravdava i kaže da je pušenje ili štošta drugo nezdravo sasvim u redu, takva osoba je u opasnosti da ispadne iz Hristovog tela ukoliko nastavi tim putem. U tome svemu Bog je taj koji određuje vreme strpljenja za svakog takvog ko se samoopravdava. Oni koji su u Hristu, prepoznaće kada je neko definitivno ispao i razvezaće ga, razrešiće ga kao duhovnu osobu i povući će se od duhovne zajednice sa takvim. Daleko od toga da će izgubiti nadu za toga da se neće ponovo vratiti nazad, nego će učiniti sve i pratiće takvoga, ne bi li se pokajao.
12. Bog je za neke stvari veoma strpljiv a negde je sud veoma brz. I jedno je sigurno, a to je da će telesni čovek uvek presuditi suprotno od toga što Bog sudi.
13.Hristos nije samo hrišćana, nego svih ljudi. Budista, musliman, hindu itd, je u Hristu ukoliko živi po svetlosti koju ima. Ovo je stvar koja ne mora da se dokazuje. Među onima koji su u Hristu ima onih koji ne posećuju crkvu, niti su religiozni.
14.Jedan od razloga da je to tako jeste da živimo u vreme kada je eskalacija lažnih proroka i učitelja dovela do toga da Bog svesno mnoge ljude zadržava van religijskih institucija i čuva ih od uticaja koji bi mogli da ih koštaju statusa u Hristu.
15.Upravo iz tog razloga naša borba nije protiv tela i krvi, nego protiv lažnih predstava o Hristu od strane onih koji su prevareni i vode i druge u pogrešnom pravcu.
14 Hvala Bogu što ja nijednog od vas ne krstih osim Krispa i Gaja; 15 Da ne reče ko da u svoje ime krstih. 16A krstih i
Stefanin dom: dalje ne znam jesam li koga drugog krstio.
1.Još jedno mesto gde vidimo razliku između telesnog i duhovnog učitelja. Pavle se zahvaljuje Bogu što nije puno ljudi krstio!
2.Gde to ima da se čovek Bogu zahvaljuje za ono što bi neki mogli da nazivaju neuspehom? Danas svi hvale Boga za veliki broj krštenja, veliki broj posetitelja u crkvi itd. Čak smo čuli javne molitve u crkvi: "Bože hvala ti za broj".
3.Istinita je izreka koja kaže: Bog ne broji nego Bog važe. Valjda je zato i Izrael bio kažnjen preko Davida kada je poslao svoje službenike da izbroje vojno sposobne u državi.
4. Kada ćemo prestati da brojimo, da merimo, da procenjujemo uspeh ili neuspeh nečega?
5.Neverovatno je da je Pavle čak i zaboravio koliko je na broj krstio ljudi u Korintu! U toj meri je bio van tokova zadobijanja poena za Boga, zasluga u odnosu na obavljeni posao.
6.Na ovom mestu gde pomalo možemo da razumemo koliko smo daleko od ideala, koliko je religija apostola bila nešto sasvim drugo od ove nesretne stvarnosti danas, posmatrajmo nauku o krštenju.
7.Učiniti nešto u nečije ime, znači da to ne činiš ti. Pavle je sretan da on nije puno ljudi krstio jer ko je krstio sve druge vernike kojih je u Korintu bio jedan priličan broj? Znači proviđenje je podelilo zadatak krštenja na ovog ili onog i na taj način je pokazano da nije čovek taj koji krsti. Bog je taj koji krštava. I On je bio taj koji je Pavlu dodelio mali broj krštenja, da ne bi čovek bio u centru dela koje je započeto u Korintu.
8.Kako Bog krštava? Tako što Svetim Duhom pokazuje pod broj jedan ko treba da bude kršten i pod broj dva preko koga treba da se obavi krštenje. Tako da je Bog u pravom biblijskom krštenju sve i svja.
9.Mi verujemo da se treba moliti za sve u vezi krštenja, čak i za samo mesto krštenja se treba pitati Bog.
10.Šta je sa krštenjima u kojma se Bog ne pita? Sam Gospod to zna. Hoće li neka od tih primiti ili ne, to je na Njemu. Treba ga pitati svako za svoje krštenje je li ga primio. Oni koji su pravilno kršteni, bolje reči duhovno kršteni na Božji način, nemaju šta da pitaju više jer Bog stoji iza toga što je već pokazao. Krštenje je spoljašnji znak unutrašnjeg doživljaja srca, a Bog poznaje srca. Krštenje ako nije u veri, nije krštenje.
11. Kako bi neko mogao da pomisli da čovek krsti u svoje ime? Vrlo jednostavno, jer kada čovek propoveda samog sebe i svoje duhovno dostignuće, kada je u centru propovedanja čovek, tada je vrlo jasno da je u centru krštenja opet taj isti čovek.
12. Pavle je sretan što je Bog u Korintu tako vodio okolnosti da ga je u vezi propovedanja Jevanđelja postavio u prve redove, a u vezi krštavanja u zadnje. Na taj način nikako nije moglo da bude sumnje ko je centar njegovog propovedanja i da li je on u istom duhu kao oni koji su nakon njega došli da iznose navodno jevanđelje.
17Jer Hristos
ne posla mene da krstim, nego da propovedam jevanđelje, ne
premudrim rečima, da ne izgubi silu krst Hristov.
1. Neobično je da Pavle razdvaja ovo dvoje: propovedanje Jevanđelja i krštenje. U nalogu koji je Isus dao apostolima rečeno je idite naučite sve narode, krsteći ih...
2. Nakon trideset godina okolnosti su se promenile, jer je pod imenom Hrista sada mnogo lažnih učitelja, koji takođe krštavaju. Krštenje više nije samo obred koji vrše duhovni ljudi, nego je postalo u mnogim primerima spoljašnja zasluga onih koji su se hvalili telesnim dostignućima.
3.Pavla je Sveti Duh vodio tako da ne govori direktno nego indirektno o lažnim učiteljima. Mnogi vernici su stekli prema njima veliki respekt i ne bi bilo dobro udarati direkno na idole koji su bili obavijeni mističnim uticajem.
4.Trebalo je obesmisliti njihov uticaj na drugi način, ukazujući na razliku kada Sveti Duh vodi čoveka. Zato je krštenje moralo da bude razdvojeno od propovedanja. Ukoliko se loše propoveda i krštenje je loše.
5.Jevanđelje je ovde jednostavno prikazano kao Hristov krst. Otkriva nam se suština Pavlovog propovedanja.
6. Ovo je mesto izuzetne važnosti u Pismu: Niko ali baš niko ne može propovedati Hristov krst bez da je poslan od Boga, nadahnut autoritetom Svevišnjeg. Mi moramo konačno da shvatimo da je potrebno najodlučnije odbacivanje, razdvajanje, bežanje od duhovnih autoriteta koji bilo šta drugo osim Isusa Hrista iznose kao naše spasenje.
7. Draga dušo, ti si ovim dobila nedvosmislen test za sve što ti se iznosi. Budi usmerena na Hristov krst kao naš jedini, dovoljan otkup! Ne dozvoli da ti ovo niko uzme, da ti ukrade, da te na nešto drugo usmeri! Jer su zaista mnogi lažni učitelji poslani da zavode.
8. Pavle ovde na ovom mestu vidi ispunjenje proročkih reči iz Isaije 29,14: Zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno, i mudrost mudrih njegovih poginuće i razum razumnih nestaće.
9. Jevanđelje krsta je pogibija ljudske telesne mudrosti do dan danas. U Hristu, toj jedinoj istinitoj duhovnoj realnosti, iskorenjen, uništen je svaki intelektualni, duševni, čisto ljudski napor da se razumeju duhovne stvari.
10.Drugim rečima: Kada bi moglo da se propoveda krst samo kao činjenica, kao intelektualna, razumska istina bez uticaja Svetoga Duha, tada bi mogli da govorimo da postoji idealan falsifikat Jevanđelja.
11. Međutim tako nešto ne postoji. Svaki dan se objavljuju hiljade i hiljade hrišćanskih propovedi već skoro dve hiljade godina. Nijedna u tolikim milionima nije bila istovremeno sila ljudska i sila krsta. Ili je bila jedno ili drugo.
12. Tamo gde je Bog propovedan, ništa drugo osim krsta je prikazano kao naš otkup. Tamo nije bilo oslanjanja na silu u rečima. Premudre reči znači doslovno silu koja je u rečima.
13. Nije sila u rečima nego u krstu. Reči o krstu su samo prenosilac te sile. Kada nema krsta u propovedi tada nema Božje sile, nego samo ljudski telesni argumenti koji u Carstvu Božjem ne vrede ni prebijene pare.
14.Reči krsta, događaja krsta, oduzimaju narodu oslonac na bilo šta drugo za svoje spasenje. Ljudi koji su izgubili vezu sa Bogom ili je nisu nikad ni imali, ne mogu da imaju takvo usmerenje. Ono je iščezlo, ovde kaže da je uništeno. To iskonsko hrišćansko poverenje samo u Gospoda za svoje spasenje se kod njih ne može naći čak ni u tragovima. Oni ne žive, jer je tako napisano, da je njihova egzistencija pogubljena. Na njima je izvršena smrtna kazna Božja iz Isaije proroka.
18 Jer je reč krstova ludost onima koji ginu; a nama je koji se
spasavamo sila Božija.
1. Koliko se god on nazivao propovednik, sveštenik, teolog, skolar, filozof, analitičar; on time što izbegava da iznosi krst, što ga zaobilazi, što ne smatra za ključno i centralno, što ne vidi da je alfa i omega; samim time što iznosi nešto drugo i oslanja se na neke druge, tzv. prirodne sile, on je duhovno mrtav.
2. Ova reč da oni ginu je u pasivu, dakle ona grupa koja nije poginula sama od sebe. Oni su krenuli lošim putem ali nisu zato mrtvi. Mrtvi su kada je nad njima izvršena kazna. Lopov može jedno vreme da krade i biva nekažnjen za to. Jedno vreme može da deluje da radi čak i nešto časno kao Robin Hud. Da uzima od bogatog krsta i deli duhovnoj sirotinji. Da potkrada Boga za njegovu slavu krsta i daje poptoru onima koji hoće spasenje mimo krsta.
3. Kraj takvima i propovednicima i slušaocima je veoma jasan: smrtna kazna.
4. Dakle ko je onaj koji nanosi najviše štete čovečanstvu? Ko je najveći masovni ubica osim onoga koji propoveda nešto drugo osim krsta? Kada bi se stavilo na vagu na jednu stranu svi diktatori i mučitelji čovečanstva a na drugu stranu samo jedan jedini lažni učitelj, prevagnulo bi na njegovu stranu. Jer ko je gori, onaj koji gubi telo ili koji gubi duše?
5. Oni su zaista propovednici smrti, jer smrt je u njima. Kada propovedaju sebe i svoje institucije, što je i jedno i drugo osuđeno na propast, šta je to drugo nego dašak smrti, pesma sirena koja vodi u smrt.
6. Zato treba kao Odiseja, zavezati konopcima Jevanđelja svakoga koji je u opasnosti da posluša zavodljive reči koje stavljaju na mesto krsta ljudsko obrazovanje, akademska dostignuća, inteligenciju itd.
7. Zar nije jasno šta treba da se propoveda? I isto tako šta treba da se ćuti. Jer ako nisi u sili Gospodnjoj, ako nisi nadahnut i ako ne vidiš spasenje Božje veoma jasno na krstu, tada ćuti i čekaj na spasenje Božje. Nemoj da ti pada na pamet da iznosiš bilo šta drugo kao otkup za čoveka.
8. Zato se dobro preispitaj u senci krsta; da li ti je krst najveća dragocenost srca, da li tako rado i sa uvek novim oduševljenjem i rečima koje pokreću srca, duhovnom ljubavlju krsta krstiš ljude oko sebe? Ima li bilo šta drugo čime hoćeš da se hvališ?
19. Jer je pisano: Pogubiću premudrost
premudrih, i razum razumnih odbaciću. 20. Gde je premudri? Gde je
književnik? Gde je prepirač ovog veka? Ne pretvori li Bog mudrost
ovog sveta u ludost?
1. Nešto što je pisano je više istina nego što ljudi misle i vide. Pisano znači završena priča. Pisano je tačka na diskusiju. Lažni učitelji su se oslonili na upravo ono protiv čega je pisano. Pismo ih je presudilo stotinama godina pre nego što su se pojavili. Oni to nisu mogli da znaju jer nisu u duhu.
2.Dakle reči Isaije su ispunjene. Da ponovimo na ovom mestu našu dragocenu nauku o tumačenju: Sveti Duh daje proročkoj reči ono značenje u tom vremenu onima koji ga primaju. On to značenje daje isto svima i potvrđuje ga.
3. Zato Pavle ne dokazuje da je reč ispunjena. Reč je sama po sebi dokaz za to, jer je potvrđena Svetim Duhom koji je bio u Pavlu a i u svima koji su imali vezu sa Njim.
4. Prvo se navodi reč da je pogubljenje izvršeno nad idejama, ne na onima koji ih nose. Dakle Bog je doneo odluku da konačno stavi tačku ne na laži, nego na istine koje nemaju poreklo u Njemu, te moralne i korisne za dušu poduke kojima su se narodi poput antičkih Grka, dugo vremena poučavali. Propovedi u kojima je mudrost najveća vrlina, obrazovanje, učenost, status u očima ljudi su krstom dobile svoje pravo svetlo. Bog je pokazao zašto ne može da ih primi. Krstom je odbacio takvu ponudu čovečanstva.
5.U ovom stihu se postavlja pitanje: gde se nalaze ti svi učeni ljudi antike? Ne da oni ne postoje i da su hrišćanskom propovedi prestali da postoje. Nego gde se nalaze u odnosu na krst?
6.Kako to da im tolika učenost, inteligencija i pobožnost nije pomogla da uvide spasenje koje im Bog poklanja? Upravo krstom i Jevanđeljem o krstu je Bog pokazao da je ta mudrost kojoj su se divili i klanjali ustvari čista glupost i da nema veze sa Bogom. Ideje koje ljudi promovišu mogu da se sagledaju samo u svetlosti sa krsta Golgote kakve su u svojoj suštini.
7.Ovde se ističe činjenica da je veoma mali postotak učenih i mudraca onog vremena primilo Jevanđelje. U Atini, koja je bila filozofsko središte starog sveta je poimenice naveden jedan jedini čovek koji je primio poruku o Hristu iz reda učitelja morala. I tog jednog je Bog izabrao da osudi sve druge. Da nije bilo nijednog ljudi bi mogli da kažu da je nemoguće. Bogu je međutim sve moguće. On može pokrenuti srce i učenog.
8.Ljudske veličine su u takvoj opasnosti od duhovne smrti, da je broj jedan od hiljade, taj mali promil dovoljno upozorenje za današnje teologe, filozofe, skolare koji se uzdaju u svoje naučno znanje.
9.Mudrost ljudi je ludost krsta. Krst je u svakoj sekundi života, duhovna dimenzija i stvarnost. Paralelno sa tom postoji dimenzija, postojanje koje je nazvano ljudsko i svetovno. Zakonitosti ova dva sveta su suprotne jedna drugoj.
10.Kao što se vrata u svetovno postojanje nazivaju "vrata pakla", tako je krst ulazak u novo postojanje. Zato je Samson slikovito gradska vrata nosio i postavio na vrh brda. Drvena vrata na brdu su slika krsta sa brda Golgote. Nema drugih vrata u večnost osim krsta.
21Jer budući da u premudrosti Božijoj ne pozna
svet premudrošću Boga, bila je Božija volja da ludošću poučenja spase
one koji veruju.
1.Poučenje, doslovno propoved, jeste propoved krsta. Propoved spasenja kroz kaznu koja je izvršena na Isusu Nazarećaninu. Telesnom umu je ovakvo učenje neverovatno.
2.Ovde je otkriveno da je način na koji je Bog spasio čovečanstvo namerno obavljeno na taj način da može da se prihvati samo verom.
3.Da je otkup obavljen na bilo koji drugi način koji bi ljudima u njihovom duševnom stanju delovao logično sigurno je da bi mlada crkva u Korintu i celoj Grčkoj imala barem toliko sledbenika kao što su imale škole sofista, platonista itd
4.Takođe je ovde jasno pokazano da će mnogi biti spaseni upravo propovedanjem krsta, koji ne bi ni u snu na drugi način prihvatili Boga. Ljudi veliki grešnici, koje nije interesovala ni filozofija, ni moral, koji su imali sasvim druge ciljeve, biće zadobijeni za Božje carstvo upravo Jevanđeljem. Da je bilo kako drugačije bilo propovedano, ne bi ih se dotaklo.
5.Jer nas ne spašava ono što je tajno, misteriozno i sakriveno u Bogu preko Njegovih dela stvaranja. Iako su mnogi na taj način došli do spoznaje o Bogu oni nisu spašeni tim saznanjem. Danas je vreme u kojoj je rekonstruisana vavilonska religija sopstvenih saznanja i dostignuća, koja se drži za spasonosnu.
6.Ako je spasenje u tome da dobiješ informaciju o istini, zašto su mudraci sa Istoka hteli da dođu i vide dete u Vitlejemu Judinom? Zato što je spasenje u Hristu, onome koga je stari Simon podigao u Hramu izjavljujući da sad svi možemo da počinemo jer smo ugledali spasenje Božje.
7. Krstitelj je ugledao Jagnje koje nosi grehe sveta. Nijedan rođen od žene nije bio veći od njega. A najmanji iz Carstva je veći od njega, koji smo pored svega toga ugledali i krst i kroz propoved krsta došli do rođenja koje nije od tela i krvi. To je najveće otkrivenje dato ljudima i najveća mudrost i nauka.
8.Da kažemo koliko su samo blagosloveni oni koji su preko krsta videli i Hristovu službu u Nebeskom svetištu i uklanjanje greha. Ovo ide preko svake mere u pravcu neba i savršenstva. Zar bi to trebalo napustiti i zameniti za neke ljudske teorije i dostignuća? Ni po koju cenu!
22Jer i Jevreji znake ištu, i Grci premudrosti traže. 23A mi propovedamo
Hrista razapetog, Jevrejima, dakle, sablazan a Grcima bezumlje;
1.Korinćani treba da budu svesni da se nalaze između dva sveta, dva elementa koji udaraju na Crkvu od vekova do današnjeg dana. Krasna zemlja u Danilu proroku biva napadnuta iz dva pravca.
2.Jedan pravac je lažna religioznost i druga svetovnost. O svetovnosti smo prethodno pisali dosta, zašto je grčka filozofija i skolastika do današnjeg dana protivna nauci Jevanđelja. Zato što traže istinu u njenoj teorijskoj i intelektualnoj, duševnoj dimenziji.
3.Mi tražimo duhovnu istinu, od Svetog Duha. Oni se otvaraju za istinu iz njih samih iz nepreporođenih ljudskih srca. Mi tražimo preporod srca a onda takvim srcem se otvaramo za istinu odozgo, jer je naš Otac i naše rođenje odozgo.
4.Ovaj drugi napad, reakcija na Jevanđelje, to je Protivreformacija, to je antihrist. To je teorija po kojoj krst nije dovoljan, treba mu nešto dodati. Dakle vrlo često se tu radi o tome da se događaj ili doživljaj krsta nije osnovni i jedini uslov čovekovog spasenja. Zato se ovaj greh zove u Otkrivenju greh dodavanja.
5.Duhovni grci oduzimaju Jevanđelju a lažni jevreji dodaju. I jedno i drugo je zlo. U odnosu na krst može se vrlo jasno prepoznati sa koje strane dolazi učenje.
6.Jevreji se sablažnjavaju na Jevanđelje, ono je za njih skandal, jer se ne odnosi na spoljašnje znake pobožnosti, na dela pobožnosti, jer Jevanđelje zahteva isključivo veru. Ovo je crta razračuna sa njihovom dugo vremena izgrađenom sistematikom i osloncima koje imaju.
7.Duhovni lažni jevreji danas ili sotonina sinagoga, odbacuju danas ne teoriju krsta, ne da taj događaj nije bio, nego odbacuju da je to jedino spasenje. Oni u teoriji i praksi pokazuju da tome treba dodati još neka statusna, nacionalna, verska, denominacijska obeležja. Oni tvrde da ne može u spasenju biti ključno samo zahtev vere. Kada im se propoveda milost pre promene, oni kažu da milost nije milost dok se ne primi. Oni tvrde da milost ako nije u srcu ne spasava mimo vernika. Oni veruju u izlivanje Svetog Duha u život vernika, a ne prihvataju posredničku milost.
8. Za nas je milost koja treba da se propoveda, bez dela u srcu, bez dela u životu vernika. Za nas je milost to što je Bog u Hristu nas spasio još dok smo bili bezbožni. Ta milost izvan nas koja se veruje dovodi do primanja milosti u srce. To znači da nas je Bog u Hristu primio i kada ga nismo verovali.
9. To znači da je krst pomirenje vernika i sveta i tada kada ga još ne znamo ili ne verujemo. On je to nezavisno od nas, bez da mu se može uzeti ili dodati.
10. To znači da je primanje reči krsta izrazito samo delo Božje milosti i ne ljudska zasluga. Ko se hvali nije ga primio, jer je hvala prestala zakonom vere. Drugim rečima mudrost čoveka je nakon krsta ludost.
11. Ludost krsta je u veri jedina istinska mudrost. Krst je kraj svake disputacije o spasenju. Tu nema više šta da se dodaje. Zato mi dalje ne propovedamo ništa nego isto to. Ne prilagođavamo poruku slušaocima jer su svi grešnici a takođe jer su svi pravednici.
24Onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Božiju silu i
Božiju premudrost.
1. Znači isto to Jevanđelje na koje Jevreji i Grci reaguju različito u neprijateljstvu, za one koji ga primaju i veruju deluje isto, da je od Boga. Dakle Bog Jevanđeljem razbija svaki zid naconalnih podela.
2.Hristos je Božja sila i Božja premudrost i zašto bi mi onda se vraćali na ljudsku silu i premudrost? Zar smo zaista tako oslabili u veri da menjamo konja za magarca i duhovni mač za drvenu igračku?
3.Dakle nas ne spasava ono u Bogu sakriveno što oni naučno i teološki istražuju i o tome pišu. Nas spasava ono što je na Bogu otkriveno u Hristu i što može od najmanjeg deteta da razume apsolutno svako ljudsko biće u kome kuca srce.
4.Pozvan si na put, bez obzira koliko si daleko odmakao na njemu. Znak da si na putu jeste da sve svoje pouzdanje stavljaš samo u Hrista. Neovisno o tvojoj učenosti, bogatstvu i bilo kakvom drugom statusu.
5.Ovde se uklanja svaka zabluda i pogrešan temelj vere. Treba se kloniti svakog učitelja i autoriteta koji zaobilazi Hrista kao Božju silu i mudrost.
6.Dakle preko sile se dolazi do mudrosti, a ne mudrošću do sile. Ko nije osetio silu i nije izbavljen, ne treba da se oseti pozvan da poučava druge. To je nama zabranjeno. Prvo doživi silu a onda sedi na stolicu Mojsijevu. Prvo plamen koji ne sagoreva, a onda štap u ruke.
25Jer je ludost Božija mudrija od ljudi, i slabost je
Božija jača od ljudi.
26Jer pogledajte znanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po
telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih;
1.Lažnim religijama nikako nije jasno da je Božji Sin stradao na krstu. Zar bi to Bog dozvolio? Dakle tu nema pojmova o grešnosti greha niti pravednosti pravde. Tu je sve zamagljeno i sve pomućeno.
2.Gospodnja sila koja se otkriva u trusu, u oluji, vihoru, vatri, progovara slabim glasom. Znači onima koji samo kroz prirodne sile i svoje unutrašnje vihore oluje i zemljotrese traže Boga, neće progovoriti.
3.Danas su među nama mnogi školovani hrišćani, mnogi na dobrim položajima, mnogi bogati. Kako je došlo do te razlike?
4.Tamo u ona vremena je to bila potvrda Božje sile i Božjeg zaobilaženja i odbacivanja ljudske mudrosti.
5.Danas je isto. Oni puno pričaju a ništa ne kažu. Oni puno toga kažu ali ništa ne dodiruje srca. Oni su puni znanja a vere nema ko ni zrno gorušice. Jer je Božja reč jača od ljudi. Kada on kaže da je pogubio premudrost, to znači da nije dozvolio da ni najmanji broj tih takozvanih velikih ljudi nosi Njegovu istinu.
6. Dakle možeš težiti najvećim od ljudi poštovanim ciljevima, ali kome će Bog dati udeo u Jevanđelju? Samo onima koji ga znaju i veruju, po milosti.
27Nego što je ludo pred
svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred
svetom ono izabra Bog da posrami jako; 28I što je neplemenito pred
svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jeste,
1.Tako je Bog ispunio svoje obećanje iz Isaije na dvostruki način. Prvo je uništio telesnu mudrost duhovnim krstom, a onda još poduplao pobedu kroz svoje delo izbora. Prvo je ostvario nešto što može da se prihvati samo verom, a onda je izabrao da veruju upravo oni koji pred svetom ne važe za jake autoritete.
2.Drugim rečima, On je svojim proviđenjem osigurao da baš oni za koje je u svom predznanju znao da će poverovati, ne zadobiju visoko školsko obrazovanje. On ih je sprečio da piju sa izvora mudrosti ovog sveta, da ne bi slučajno neko pomislio da njihova duhovna mudrost i sila koju poseduju nije plod nečijeg akademskog poučavanja.
3.U južnoj Srbiji je jedna nepismena žena privukla pažnju celog bolničkog konzilijuma svojim objašnjenjem drugog Hristovog dolaska. Oni su je čak testirali da li zaista ne zna da čita i piše i došli do zaključka da zna samo dva slova ćirilične azbuke. Istovremeno su njene reči bile pune mudrosti i prosvetlile su mnoge koji su slušali jer su unele svetlo i logiku u dešavanja na ovom svetu. Oni su slušali mudrost koja nikako nije mogla da ima poreklo ove realnosti koju mi poznajemo. I na taj način se otkrio drugi svet i mudrost Onoga koji stoji iza jednog drugog sveta gde pravda živi.
4.Bog izabira način svog delovanja kroz suprotnosti. On kontrira ovom svetu. Kod nas se znanje naplaćuje, On ga nudi besplatno; kod nas se ceni jako, kod njega slabo; mudro a kod njega ludo. Kod nas neko svojim doprinosom dolazi do statusa pravde, kod njega prvo daje status pravde a onda slede doprinosi itd.
5.Ne samo istina će pobediti laž. Konačnu pobedu će izvojevati i kroz način na koji deluje, kroz izvor i metode koje će upotrebiti, koje će biti u potpunoj suprotnosti od ljudskih metoda i očekivanja. Kulminacija ovakvog, za Boga kroz istoriju tipičnog načina rada, će biti u vremenima posledka.
6. Dakle jevanđelje koje je počelo krstom, dakle van ljudskih poimanja, tako će se nastaviti kroz one pojedince i one ljude koje je Bog izabrao, koji predstavljaju sablazan za ovaj svet i svetovnu mudrost. Bog će delovati kroz prezrene nacije, religijske grupacije, pojedince na taj način da će se svaka usta zatvoriti, koja su do tada bila brza da presude na osnovu spoljašnosti. Tajne misli srca se razotkrivaju upravo na taj način što Bog šalje slabo i na taj način prerušava i sakriva svoju neoganičenu mudrost i silu.
7.Tako će se ispuniti reči Pisma, primera radi da će nerotkinja imati više dece od one koja rađa; da će na istom mestu gde se za ljude reklo da nisu narod, da će im se reći da su sinovi Svevišnjega; da će žedni biti napojeni i siromasi obogaćeni; a siti i bogati osramoćeni itd.
8.Sve ove reči će biti dvostruko obistinjene: kroz Jevanđeosku nauku i kroz izabrani narod koji će biti živo Jevanđelje u praksi. Jer verski pokret koji je započet kao ribari, carinik, bivša prostitutka sigurno se neće završiti na teološkim simpozijumima i aulama, amfiteatrima vekovima poznatih univerziteta.
9. Zašto Bog deluje ovako? Zašto mora da ponizi te veličine sveta? Zato što mora biti uništeno sve što se ne pokorava Hristu. Eto gde je bila perspektiva Korinćana kada su krenuli da se oslanjaju na spoljašnje stvari i traže mudrost.
29Da se
ne pohvali nijedno telo pred Bogom.
1. Božja zamerka prepotopnom svetu je stala u jednu jedinu reč: "Jer su telo!" Ovde telo ima negativno značenje, znači ne radi se o našem strukturalnom delu nego o našoj prirodi, postojanju koja ima poreklo od Adama.
2. Uporno postojanje po Adamu i ne korištenje nove prirode i postojanja koje nam je Bog poklonio, je greh nestale civilizacije. Bio im je uzalud svaki trud jer nisu znali istinu. Nisu tražili da budu Bogu ugodni. Tako da Bog koji inače beskonačno ljubi svoja stvorenja mora da primeni takve mere discipline jer ga eskalacija ljudske pravednosti dovodi u poziciju da mora da reaguje.
3. Nije telesnost u prvom redu greh, nego ljudska pravda i dostignuća. Čovek počinje da konkuriše Bogu i da stvara paralelne stvarnosti. Tada Bog reaguje. Način na koji On deluje kroz Jevanđelje i izabranike stvara prepreke samopravednosti.
4.Znači oni bi i dalje hteli da se hvale svojim poreklom, statusom, obrazovanjem, dostignućima, diplomama, umovanjima, moralnošću, bogatstvom itd. I to će im jedno vreme polaziti za rukom, oni će moći ostvariti uticaj na neke krugove ljudi i steći će određeno poštovanje i čast. Međutim, uvek će imati senku krsta i Jevanđelja u pozadini, u čemu je princip potpuno suprotan od onoga čime se oni diče.
5.Baš zbog načina na koji je Bog postavio pravila igre, oni neće moći večno da igraju tu igru. Taj teatar ima svoj kraj. Jer da je Bog na bilo koji drugi način ostvario svoje spasenje i svoj izbor, tada bi oni imali neograničeno polje rada. Ovako im je dat veoma mali prostor delovanja.
6.Oni koji se trude za čast ovog sveta ne mogu istovremeno pridobiti čast Božju. Zato oni stvaraju religiju po svojim aršinima i prave stvarnost koja izaziva Boga. Ne mogu imati dva sveta istovremeno, a ne mogu izdržati dugo a da otvoreno ne pokažu šta ih pokreće, ako ne Bog.
7.Tako će sami sebi presuditi dolazeći na teren otvorene pobune koja je počela nečim što je izgledalo tako ispravno i pobožno.
30Iz kog ste vi u Hristu Isusu, koji
nam posta premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje.
1. Znači ovde se obraća onima koji traže svoje spasenje isključivo samo u Hristu. Oni traže pohvalu pred ljudima i Bogom, a vi ste u Hristu već pohvala! Oni traže mudrost i pravdu i neće naći to što traže, a vi ste već mudrost i pravda u Hristu!
2.Oni to ne bi tražili da nisu izgubili, a izgubili su jer ne traže samo po Isusu.
3.Kako je to nama Hristos postao? Šta je bilo pre toga? Pre toga niste imali znanja o pravoj istini. Pre toga ste tražili upravo to isto što traže lažni učitelji. Zašto bi se vraćali na isto što ste tražili pre nego što vam je ispropovedan Hristos?
4. I to ne bilo koji Hristos, jer mnogi ga propovedaju. Vama je propovedan Hristost u kome je jedinstvo, u kome je autoritet, sila. Ove druge propovedi izazivaju podele, one razdeljulju na nebiblijski način Telo. Traži se mudrost i pravednost odvojeno od Hrista. Traže se spoljašnje a ne unutrašnje.
5.Najvažnije od svega je da jedan vernik dobije ovaj nepogrešivi test, koje je propovedanje ispravno. Međutim vernik nikako ne može to da ima ako nije iskusio šta znači biti u Hristu. On će sigurno biti prevaren ko nije bar jednom prosvetljen.
6.A oni koji su prosvetljeni, oni ne smeju nikako da zaborave da im je u tom trenutku Isus bio sve kao dovoljan, zamenički i posrednički autoritet i sila.
7. Dakle pravda je u Hristu kojom mi stojimo pred Bogom. To su Njegove zasluge. Postavlja se pitanje da li su to zasluge koje smo primili, zbog kojih mi stojimo pred Njim? U odnosu na odgovor na ovo pitanje dele se dve velike struje u hrišćanstvu.
8.Oni koji veruju da Hristove zasluge za nas ne vrede dok ih ne primimo, su subjektivna struja hrišćanstva i oni težište stavljaju na iskustvo. Propoveda se uglavnom Bog i Hristos iskustveno i kao nešto što treba da se doživi.
9. Oni koji kažu da su Hristove zasluge za nas uvek tu i da se ne radi o primanju, nego o uračunavanju tih zasluga nama, to je objektivna stuja ukratko rečeno ortodoksni protestantizam.
10. Apsurd istorije crkve je da iako je ova objektivna struja odnela pobedu i doprinela kraju srednjovekovne subjektivističke crkve; da je danas objektivizam skoro potpuno izumro. Broj propovednika uračunate pravde se meri u promilima.
11. Danas se traže novi putevi da se vest o Hristovoj pravdi koja je uračunata, što vrlo jasno proizilazi iz ovog stiha, ponovi subjektivističkom masovnom hrišćanstvu. Ti pokušaji moraju da u sebi sadrže kritičko preispitivanje dosadašnjih koncepata o uračunatoj pravdi. Šta je bila slaba tačka dosadašnjih učenja o uračunatoj pravdi Isusa Hrista? Zašto su subjektivistička gledišta toliko privlačna? Odgovor se nalazi u sledećem stihu.
12. Zadržimo se još malo na ovom stihu. Ovo je jedno od najjačih mesta u Novom zavetu. Na osnovu ovog stiha Spurgeon (Sperdžen) je napisao jednu od svojih najlepših propovedi kojoj se nema šta dodati.
13. Neko ko je verom doživeo povezanost sa Hristom zna o čemu se ovde radi. On može da se vrati nazad koliko god daleko da je zašao, jer zna put. Za one druge je presudno da čuju glas nekoga ko je doživeo Hrista ali zna istinu. Jer doživljaj Hrista nije ono što treba da se propoveda nego Hristos, a to je velika razlika. Sveti Duh sigurno neće podržati ono propovedanje koje nema u centru Njegovo delo. Dakle činjenica je da mi nismo našli Boga nego On nas. Dakle od Boga izlazi inicijativa i na način na koji je On odredio. Taj način je Isus.
14. U Isusu su svi duhovni blagoslovi koji bi se mogli poželeti. To je jedino savršenstvo, biti u Hristu. Ovde se ukazuje na to da je ne samo mudrost i pravednost za nas u Isusu nego i posvećenje. Dakle posvećenje ne tražimo preko Zakona, nego opet u Hristu. Ne samo pravednost koja je uračunata, nego i posvećenje koje je u tom trenutku tvoje, kada si verom povezan sa Njim.
15. Pravednost u Hristu nije fiktivna nego stvarna, tako da je i posvećenje stvarno. Imaginarna teoretskapravednost po Hristu je takođe lažno posvećenje. Po posvećenju vidiš gde ti je blago i u šta se uzdaš. A pravednost se veruje, ona je uvek savršena i uvek ista tamo gde je Bog postavio: U Isusu.
31Da
(kao što se piše) ko se hvali, Gospodom da se hvali.
1.Postoji više mesta na kojem je ovo pisano, najjače u Jeremiji gde je pokazano čime ne treba da se hvali jedan vernik.(Jer.9,24). Dakle, kakvi su ovo izvori koji traže hvalu u nekim ljudskim izvorima i autoritetima?
2.Od samog početka se Pavle odriče sam svoje slave kao učitelja, odriče se svog imena i ljudi koji su se pozivali na njega, da bi ih uputio na Gospoda. Očito je da kao Gospoda iz Jeremije ovde vidi Hrista. Hristos je postao hvala vernika. Ostala pohvala je ukinuta "zakonom vere" tj. Božjim zakonom koji nas dovodi do vere, a ne Božjim zakonom koji nas dovodi do dela.
3. Ako ti hvala nije Hristos, šta imaš onda? Stojiš nasuprot Božjoj zapovesti i pored toga što imaš neke stvari koje dobro radiš, koje ističeš, koje ti pričinjavaju zadovoljstvo. Jer zaboravljaš da je On taj koji je izvor sveg dobra.
4.Tako dolazimo do pitanja subjektivizma kao verskog stava. Kada se istina o uračunatoj pravdi izgubi iz vida i ne propoveda i na nju ne podseća dovoljno, doći će prirodom stvari, starom i grešnom logikom, će se izvor blagoslova posmatrati manje i više (to je nebitno) sam čovek.
5.To će imati prikrivenu formu svetosti, a suština će joj biti hvala čoveku, uzdizanje čoveka. I to je smisao broja 666, jer je to broj čoveka. Čak i više od toga, to je broj zveri. To je savršenstvo na ljudski način. Dakle ne govorimo o grehu čoveka i zlu, nego o dobru čoveka i njegovoj pravdi.
6. To je suština svih lažnih religija, da im je čovek u osnovi. Ništa posebno zlo ne moraš uraditi, dovoljno je samo da ostaneš čovek. Tako da poziv nekih verskih glavara: "budimo ljudi!" nema nikakve dodirne tačke sa Jevanđeljem. Jer sve što je ljudsko i čovečije jeste po suštini i prirodi neprijateljstvo Bogu. Ljudska hvala je nešto što Bog ne može da prihvati, slično kao neosoljenu žrtvu.
7. Hvala čoveka, uzdizanje čoveka je konkurentna Božjoj hvali. Ne može se imati dva centra svemira. Ili put ide u jednom pravcu ili u drugom, to nije put sa dve trake, to je autoput gde nema istovremeno dva pravca. Ili ideš u jednom ili u drugom.
8. U sasvim ljudskom posmatranju Boga je teško razumeti da Bog insistira da samo On bude hvaljen. Teško je razumeti Božju ljubomoru. A to je činjenica da Bog nikome ne da ni malo svoje slave. To što je slava u Isusu, to je od Boga. To je jedini čovek koji je izuzetak da ima slavu sam po sebi.
9.Mi ostali imamo samo u vezi sa Njime. Ili nemamo opet zbog Njega. Ovo je osetljivo pitanje.
