1 Tako da nas drže ljudi kao sluge Hristove i pristave tajna Božijih.
1.Ovde se nastavlja tema iz prethodnih poglavlja. U prvom je iznesena problematika crkve u Korintu; u drugom ideal kako bi trebalo biti; u trećem uzroci problema. Ova struktura je božanskog porekla i nadahnuća: ne samo dijagnoza nego i lečenje. Ne samo znati kako ne treba, nego i dati primer. Kritikovati ali ne biti kritičkog duha.
2. U četvrtom poglavlju se ide dalje: Ukazuje se na apostolsku zajednicu, ljude oko Pavla i uopšte sve koji su u Hristu, kao primer službe i žrtvovanja. Valjda bi nakon ovoga Korinćani trebalo da naprave veoma jasnu razliku između onih koji istinski služe i drugih onih za čijim primerom su se poveli.
3. Početak ove službe je spoznaja o tome da je "reč njima došla a ne izašla između njih". Dakle spoznaja Hrista vodi ka stavu poniznosti i razumevanju statusa sluge, protivno ljuskoj prirodi, koja teži prvenstvu, konkurentskoj borbi i šizmi, cepanju.
4. Kako često vernici zaboravljaju da "sluga ne može biti više nego Gospodar". Ovo su Korinćani pod uticajem "duševnih poruka" lažnih apostola potpuno izgubili iz vida.
5. Tajne (mysterion) je duhovno znanje o kome je bilo reč u drugom poglavlju, primljeno božanskim prosvetljenjem. Pristav je stara reč (gr. oikonomos) koja označava osobu koja upravlja domaćinstvom.
6. Ovakvog stava nema kod lažnih apostola i lažnog Duha, koji uvek traži čast za sebe i želi da bude iznad Božjeg domaćinstva.
2 A od pristava se ne traži više ništa, nego da se ko veran nađe.
1. Vernost je jedini test. Vernost uvek uključuje prisustvo osobe kojoj se polažu računi. U Hristovoj priči o nepravednom upravitelju, pohvaljen je njegov postupak da nepravednim blagom stvara sebi prijatelje.
2. Dakle predmet vernosti je nezaslužena milost, poklon koji ne dolazi od nas. Predmet neverstva je u skladu sa time ne toliko nepravilno postupanje koliko bogoslužba ljudskim elementima.
3. Božanska pravednost, pa čak i kada se sa njome nesavršeno trguje je i dalje prihvatljiva nasuprot ljudskoj pravednosti kojom se sa ljudske perspektive obavlja spoljašnja besprekorna služba.
4. Ukratko, bolje je čak i praviti greške sa božanskom pravdom, nego perfektno obavljati poslove ljudske pravde!
5. Ovo je zaista jedno fantastično mesto u Pismu! Dakle činjenica je kao u svim religijama da pojedinac ima odgovornost za svoje postupke. Za razliku od svih raznih religioznih sistema ovde vidimo da se ne sudi ništa drugo osim stav vernika.
6. Hrišćanstva nema ni malo u tome gde se ljudi sude na osnovu onoga što čine ili ne čine. Isus je platio cenu i niko neće biti osuđen za greh, koji je već isplaćen. Gleda se odnos prema tom beskonačnom daru - cenimo li ga ili ne.
7. Zato je Hristos postavio šokantno pitanje, kada dođe hoće li naći vere na zemlji! Nije pitao hoće li naći religioznosti na zemlji, jer toga nikada nije nedostajalo. Ono što nedostaje to je božanski udeo, Njegova milost i pravda vere.
3 A ja malo marim što me sudite vi ili čovečiji dan; a ni sam sebe ne sudim.
1. Ljudski sud nema nikakvu vrednost u toj meri da Pavle sa samim autoritetom apostola, ne drži ništa do čovečije sposobnosti da sagleda duhovne stvari.
2. Korinćani su potpuno izgubili Boga iz vida i sveli su svoju religiju na isključivo ljudski nivo.
3. Ovaj stih sadrži jako dobru pomoć od iskušenja preteranog samoispitivanja. Jer loša savest može da bude od neprijatelja. Kako prepoznajemo lažnu savest čovečanstva? U tome da se ona bavi gresima koje već znamo da su takvi. Bog otkriva stvari kojih nismo svesni. I drugo, on ne kori za grehe kojih smo svesni i koji nas već dovoljno bole. To je sotona koji izaziva depresiju ukazujući na naše grehe kojih smo ionako svesni, koje priznajemo i ne volimo.
4. Takođe važi i to da samo po sebi, čista savest još uvek ništa ne dokazuje. Bog je taj koji sudi. Kako? Kada?
4 Jer ne znam ništa na sebi; no zato nisam opravdan, ali Onaj koji mene sudi Gospod je.
1. Drugim rečima, ako mi je savest čista, ako nisam svestan nikakvog prestupa, to još uvek ne znači da sam na sigurnoj strani.
2. Hrišćanstvo je vera kojoj je u osnovi hijerarhija autoriteta. Nije Pavlu nedostajalo autoriteta, naprotiv! On je bio pun sile Božje i dokaza da je njegovo poslanje bilo ne od ljudi. Međutim, nije na njemu da sudi sam sebe. Kao što nije na njemu da propoveda sam sebe. Ovo je prepušteno drugim verskim pravcima.
3. Isto tako važi suprotno: lažni apostoli su oni koji propovedaju sebe i prosuđuju sebe.
5 Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle Gospod ne dođe, koji će izneti na videlo što je sakriveno u tami i objaviće savete srdačne i tada će pohvala biti svakom od Boga.
1. Korinćani su se poveli za svojim novim učiteljima i postali su odraz propovedi koje su slušali. Postali su prebrzi u sudu i govoru, a spori u preispitivanju. Korintska crkva je postala puna ljudskih elemenata i "hvale čoveka i ljudskih dostignuća".
2. Tako je danas u onim, do te mere oslabljenim hrišćanskim zajednicama: izakulisne radnje, uzdizanje autoriteta na bazi intelekta i položaja.
3. Ovaj Božji dolazak sigurno ne predstavlja Drugi Hristov dolazak, jer bi to značilo dugi period čekanja! Ukoliko bi bilo tako zašto bi se Pavle uopšte mešao u unutrašnja previranja u Korintu? Bilo bi dovoljno da sačeka parusiju i pridruži se "neutralnim vernicima" kojih imamo nebrojeno puno po crkvama.
4. Ovde se radi o Gospodnjem sudu, koji mi zovemo istražni sud, koji se obavlja isključivo nad vernicima. Postoji "sud vernika", suđenje onima koji su unutra. A činjenica je da se vernicima sudi u ovom životu a ne nakon toga.
5. Bog će se objaviti, delovaće i razotkriti jedne i pohvaliti one druge.
6. A ovo, braćo moja, prigovorih sebi i Apolu vas radi, da se od nas naučite da ne mislite za sebe više nego što je napisano, i da se koga radi ne nadimate jedan na drugoga.
1. Time što je sebe i Apola predstavio takvim rečima, kao da su oni potpuno pasivni učesnici procesa Božjeg otkrivanja, koji nemaju nikakvog stvaralačkog i kreativnog udela, apostol je imao uzvišenu nameru. On je morao da se skloni u stranu da bi narod ugledao Gospoda.
Bolje je da se sam ukloniš nego da moraš da budeš uklonjen!
2. To znači dve stvari: jedno da su izgubili Boga iz vida, pod uticajem tih novih teorija i propovedi. Kao drugo, pojavila se oholost, kraljica svih greha.
3.
