Sud vere - javni greh

 1 Vrlo se glasi da je kurvarstvo među vama, i takvo kurvarstvo kakvo se ni među neznabošcima ne čuje, da nekakav ima ženu očevu.

1. Ovde počinje odsek poslanice koji se obično naziva "Crkvena disciplina". Mi imamo drugačiji pristup. Crkva je pojam koji se jako zloupotrebljava i najčešće je sinonim za instituciju. Za nas je crkva pre svega telo vernika. Obzirom da je veliki deo tela izvan institucije, za nas je prikladnije da ove odseke nazovemo sudovima vere. To znači da svako ko se izjašnjava kao vernik podleže sudu vere.

2. Iz prethodnog stiha smo zaključili da je Pavle želeo sređeno stanje pre nego što se lično pojavi u Korintu. Ovde bez okolišanja prelazi na konkretne probleme Zajednice. 

3. Kurvarstvo je dobar prevod. Dakle prekšaj sedme zapovesti se odnosi na različite vrste odstupanja od božanskog plana u vezi seksualnosti. Jedan vernik je bio u vezi sa ženom koja je prethodno bila sa njegovim ocem. Ovo je po Mojsijevom zakonu bilo nedozvoljeno.

4. Ovde vidimo da je takva veza u antičko doba bila neprihvatljiva ne samo za izrailjski narod. Da upravo u Zajednici koja nosi Hristovo ime, jedan član čini javni greh, za koji se pročulo i preko granica grada Korinta, je bilo neprihvatljivo.

5. Da apostol ovde ne kaže da je kurvarstvo samo stvar pojedinca, nego da je "među vama" podržava nauku o kolektivnoj odgovornosti tela vernika. Bog ne sudi samo pojedincu nego i telu. Dakle niko od delova tela ne može da se opere od odgovornosti.

2 I vi se još nadimate, mesto da plačete, da se izvadi između vas onaj koji je učinio to delo.

1. Ovde se pokazuje još jedna posledica duhovnog slabljenja koje je započelo dolaskom lažnih učitelja. Dakle nikako ne možemo pretpostaviti da su lažni učitelji učili nemoral. Prvi Pavlovi protivnici su bili legalisti i propovednici morala. Oni sigurno nisu spolja gledano, podržali nešto što je u tolikoj meri odstupalo od Zakona.

2. Oni su u ovo vreme u kome Pavle piše očito već napustili Korint, zadovoljni svojim radom na promovisanju Zakona kao uzroka spasenja. Međutim legalizam nikada ne doprinosi jačanju morala, što bi na prvi pogled moglo da se pretpostavi. Oni su propovedima Zakona, taj Zakon ne utvrdili, nego naprotiv. Oni su propovedima Zakona zamračili milost koja je životno važna za ono što su hteli postići - poslušnost.

3. Iz legalističkog izvora izlazi svaka vrsta nečistoće. Ljudi kojima je uzeta milost, nemaju snage da se odupru sili greha. I onda ostaje samo izbor: ili ćemo biti licemeri, skrivajući dvostruki život pod koji smo potpali, ili ćemo spustiti zahteve Zakona.

4. Ovo nadimanje se odnosi na jednu struju u crkvi koja je otišla u krajnost antinomizma, verovanja da Zakon više ne igra ulogu za onoga ko je obraćen. Teško je pretpostaviti da je ovakav stav ušao u crkvu spolja. Ovo je bilo više izvrtanja učenja o milosti koji im je ostavio Pavle. To je proisteklo iz one struje koja je tvrdila da sledi Pavla. Njima je ovo delovalo kao odlična duhovna reakcija na mučnu i neslobodnu atmosferu koju su doneli propovednici morala. 

5. Ovde im Pavle oštrim mačem odseca svaku odstupnicu. Kada neko zavitla duhovnim mačem, tada će sigurno ovaj ili onaj biti povređen. Greh je toliko strašan i neprihvatljiv, čak i više sa stanovištva milosti, nego sa stanovištva Zakona. Kada smo pod milošću, imamo veće razumevanje Božje ljubavi i žrtve. Isus je umro za naše grehe, i to nas poziva na dublju odgovornost. U Hebrejima 10,29 piše: "Koliko li će veću kaznu zaslužiti onaj koji Sina Božjega pogazi i krv zaveta kojom je posvećen za nečistu smatra i Duha milosti uvredi?"

6. Vernik novog zaveta i novog otkrivanja Božje ljubavi plače između trema i oltara zbog greha. Ovo je jasno spoljašnje obeležje Božjih ljudi: Hristov duh koji plače i uzdiše! Javni greh znak neverstva i prevare; javni plač znak vere i reakcija čistote.

3 Jer ja, koji ako nisam kod vas telom, ali duhom tu živim, već odsudih kao da sam tamo, da se onaj koji je to tako učinio,

4 U ime Gospoda našeg Isusa Hrista kad se saberete vi i moj duh, sa silom Gospoda našeg Isusa Hrista,

5 Da se onaj preda sotoni na mučenje tela, da bi se duh spasao u dan Gospoda našeg Isusa Hrista.

1. Fraza da se neko preda sotoni se odnosi na isključenje iz Zajednice. Takva formulacija otkriva mnogo o prirodi duhovne borbe, o značaju duhovne Zajednice Tela vernika kao i o tome koliko važnu svrhu ima sud vere.

2. Očito je da je pojedinac koji uživa prednosti Tela, mnogo manje izložen demonskim udarima nego onaj koji je unutra. Telo ima svoje ozračje i blagoslov i predstavlja moćnu branu u svetu u kojem vlada haos i bezakonje.

3. Mučenje tela. Mi smo na mnogo mesta objašnjavali, tako i ovde. Potrebno je prepoznati značenje pojma tela ili pojma duha zavisno od toga kako se upotrebljava. Kada idu zajedno ova dva pojma gotovo uvek se odnose na novu i staru prirodu čovečanstva. Ne odnose se na fizičku i duhovnu komponentu strukture čoveka. U ovim stihovima imamo i jedno i drugo značenje pojma tela. Kada govori o svom prisustvu duhom, tada Pavle misli o svom duhu, ne o novoj prirodi. 

4. Mučenje tela se odnosi na to da će ovaj kažnjeni pojedinac biti prepušten nižoj, staroj prirodi, životu paklenog postojanja bez Hristove spasonosne prisutnosti. Sigurno ne može da znači da će ovaj čovek stradati samo telesno. Njegova kazna je u tome da neće imati udela u blagoslovu zajedništva niti sa Bogom niti sa telom vernika.

5. Izražava se uverenje da će takav da se vrati u vlast novog postojanja, koje će da zaseni to staro, koje se čoveku brzo smuči, kada zna za bolje. Ova nada je realna jer je Korintska crkva imala dobru pouku, primer i iskustvo života u Hristu. Međutim gde da se vrati vernik crkve u kojoj takve pouke i primera nema! Takav je i bez da javno greši u težoj poziciji nego onaj koji ima i istinu i greh. Toliko je istina presudna za život vere! U svakom slučaju bi povratak trebalo da bude pre smrti ili Sudnjeg dana.

6. Ovaj stih otkriva još dublje temu o kojoj smo pisali u drugom poglavlju, o čemu je veoma nadahnuto pisao učitelj Watchmann Nee. Učenje o čovekovom duhu je učenje o trostrukoj strukturi čoveka u kojoj se duh posmatra kao najviše postojanje ličnosti. Duh nije nepersonalna celina, već etitet koji ima sve odlike ličnosti kojoj pripada. 

7. Neki autori su sa žaljenjem konstatovali da čak i okultisti o čovekovom duhu znaju više nego hrišćani, koji pored toga što imaju ovaj i mnoge slične stihove, ne mogu da prepoznaju mesto i sposobnosti sopstvenog duha.

8. Ovde se otkriva da duh može negde biti prisutan vantelesno. Okultisti se za ovakva putovanja i sposobnosti svog duha veoma trude i manipulišu. Jedan vernik za razliku od njih, ne upravlja svojim duhom kako hoće. Bog je taj koji preuzima kontrolu nad duhom i vodi duh po Svom nahođenju i premudrosti.

9. To ne znači da je Božja kontrola našeg duha preterana i da čovek sam nije u vlasti duhom biti na nekim mestima, posebno kada ih poznaje iz svoje istorije. Naš duh veoma brzo može biti putem misli na mestima našeg detinjstva, mladosti itd. To nije nikakav greh.

10. Kada je međutim u pitanju duhovna borba, Bog naš duh na tajanstven način mobiliše i koristi kao oruđe. Molitvom se duh izdiže do najvećih visina i priključuje se "duhovima savršenih pravednika"( Jev.12,23). Tako govorimo o duhovnom prisustvu, koje je slično kao samo pristustvo Božjeg duha, koje je ne realno, nego duhovno prisustvo, koje je opet duhovno realno. A duhovna realnost je važnija nego ona koji mi nazivamo prava, fizička realnost.

11. Na taj način će Pavle biti duhovno prisutan na sastanku vernika u Korintu. On zna iz iskustva i uverenja, da će Bog njegovog duha upotrebiti u duhovnoj borbi koja će se odigrati na mestu gde ne može da bude prisutan telom.

12. Nama je od velike potrebe da saznamo i iskusimo duhovna putovanja i duhovno postojanje jer bez toga ne možemo razumeti Božju reč. Takođe ne možemo da opstanemo u duhovnoj borbi u koliko ne poznajemo njene zakonitosti. Jedna, za naše pojmove uobičajena mržnja i zavist koja je usmerena protiv nas, može da sruši naš duh, čak i kada smo je nesvesni i kada osoba koja nas mrzi nije fizički prisutna u našoj okolini. To je puno značenje reči da naša borba nije sa telom i krvi.

13. Ovo je nakon trećeg poglavlja, petnaestog stiha, još jedno mesto u poslanici koje razlaže temu nemogućnosti otpadanja od pravog Jevanđelja. Kao i tamo, ovde se izražava ubeđenje da će se grešnik vratiti nazad. 

14. Neki su skloni da umesto ubeđenja vide mogućnost. Dakle ne radi se o tome da će se otpadnik i preljubnik sigurno vratiti nazad, nego postoji mogućnost da se vrati nazad, ukoliko postupite po savetu apostola. 

15. Možda bi i moglo tako da se čita, da nema pomenutog stiha u 3,15. Ponavljamo: apostolsko Jevanđelje je bilo toliko više i silnije od današnjih "jevanđelja", da svi oni koji su ga jednom primili u srce, više nisu mogli biti izgubljeni za večnost! Ovo je učenje Svetog Pisma, potvrđeno u Novom Zavetu.

16. Dakle vernik koji je izgubljen za večnost; ustvari nikada nije ni primio seme u svoje srce. Bilo zbog toga što mu je objavljeno lažno ili zbog toga što je tlo njegovog srca bilo loše.

6 Nije dobra hvala vaša. Ne znate li da malo kvasca sve testo ukiseli?

7 Očistite dakle stari kvasac, da budete novo testo, kao što ste presni; jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos.

8 Zato da praznujemo ne u starom kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnom hlebu čistote i istine.

1. Zar ste tako duhovno oslabili da se hvalite svojim liberalnim stavom u odnosu na greh! Zar ste zaboravili da imate kolektivnu odgovornost? Ovo može da se kaže samo jednoj zajednici koja je u detalje poučena Božjoj nauci.

2. Mi odgovorno tvrdimo da gotovo da ne postoji hrišćanska zajednica danas kojoj bi mogle da se upute ovakve reči. Živimo u vreme u kojoj je vojska, narod svetinje, bacio istinu na zemlju (Dan.8)

3. Pavle podseća na pashalni zakon. U danima pred Pashu je svako jevrejsko domaćinstvo izbacilo svaki trag kvasca iz kuće. Prostorije su čak detaljno pregledane da se negde ne bi slučajno našao ni jedan trag kvasca.

4. Praznici su duhovni i imaju duhovno značenje. Ako je Pasha - žrtveno jagnje, Hristos; onda je nemoguće praznovati Njega i Njegovo delo spasenja, a istovremeno zadržati kvasac u kući. Hristova zajednica mora da oslikava Njegov čisti karakter.

5. Priroda kvasca, da se ubrzano širi na sve čestice brašna sa kojima dođe u dodir je prigodna slika za silu greha. Ona se u krugu vernika nikako ne sme potceniti. Vernik mora da bude svestan da i bez da aktivno greši, postoji mogućnost da pasivno bude onečišćen.

6. Lažna pravednost se hvali svojom spoljašnošću, ali joj u praznovanju duhovne Pashe, tj. svakodnevnom životu sa Hristom, to ništa ne pomaže.

9 Pisah vam u poslanici da se ne mešate s kurvarima;

10 I to ja ne rekoh za kurvare ovog sveta, ili tvrdice ili idolopoklonike; jer biste morali izići iz sveta.

11 A sad vam pisah da se ne mešate ako koji koji se brat zove, postane kurvar, ili tvrdica, ili idolopoklonik, ili kavgadžija, ili pijanica, ili hajduk; s takvima da i ne jedete.

1. Ovde se otkriva kako deluje pasivno onečišćenje. Isključivo iznutra, iz Zajednice! Neće te onečistiti nevernik grešnik, ne svetovni čovek. Postoje vernici Crkve i nevernici Crkve.

2. Dakle nikako ne možeš trpiti greh na bratu, bez da ga ne nazoveš pravim imenom. Velom šutnje, kompromisima sa lažnim vernicima i formalistima dovodiš svoju dušu u opasnost!

3. Zajednički ručak u Zajednici u kojoj nije proveden red Jevanđelja i sud vere će ti sigurno pokvariti želudac!

12 Jer šta je meni stalo da sudim one koji su napolju? Ne sudite li vi one koji su unutra?

13 A one koji su napolju sudiće Bog. Izvadite zloga između sebe.

1. Takozvani moderni vernici rade po pravilu upravo suprotno ovom pravilu. Oni ćute na grehe braće i sestara, a neprestano pokazuju prstom na grehe sveta.

2. Nikako ne biti deo Zajednice u kojoj nema poučavanja i suda vere!