Karakter službe

⁵ Ko je dakle Pavle a ko li Apolo do samo sluge kroz koje verovaste, kao što i svakom Gospod dade?

1. Postavljanje duhovnih autoriteta na mesto koje im ne pripada je druga krajnost. Prva krajnost je ona o kojoj smo već govorili u drugom poglavlju: odricanje duhovnog autoriteta ljudima koje je Bog izabrao.

2. U tradicionalnim crkvama nisu upali u zamku, kao pokreti novijih datuma, da ne priznaju pozvanje. Bog deluje kroz ljude, tako je uvek bilo i tako će biti. Karakteristično za neke struje u verskom svetu je da izjavljuju da više neće biti proroštva i proroka, nego je "sav narod Božji svet". Tako je došlo do svojevrsne pobune i anarhije u telu crkve. Tradicionalne crkve su nasuprot tome vrlo koherentne i autoritativne kroz sve vekove.

3. Zašto je to tako, odgovor se delimično nalazi u tome da one daju autoritetu čoveka svoje mesto. Problem je u tome što se ti ljudski autoriteti idoliziju, tj. postavljaju na mesto koje pripada samo Bogu.

4. Pored razlika između tradicionalnih crkava i reformatorskih, kao i novih pokreta, postoji zajednički problem da se intelektualni ili organizacioni autoriteti postavljaju na mesto koje im ne pripada. 

5. Pavle je protiv pominjanja i uzdizanja imena. Oni su samo sluge, provodnici reke milosti koja je došla na svet božanskim delom spasenja. Izvor je Bog. Korinćani i ceo hrišćanski svet je izgubio Boga iz vida!

⁶ Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste.⁷ Tako niti je onaj šta koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje te raste.

1. Slika vrtlara vrlo podesna da podrži ono što hoće da kaže. Da li je to nerazumno kada bi neko tvrdio da je vrtlar zaslužan što biljke imaju unutrašnji potencijal rasta? Upravo je tako sa onima koji izdižu ljudske autoritete na mesto Boga. Bogu se odaje slava, a nikakvom oruđu.

2. Apolo je bio pozvan u Korint da utvrdi vernike nakon Pavlovog odlaska. Proveo je određeno vreme sa Korinćanima. Stoji takođe i zapisano da je kasniju molbu Pavla da ponovo ode u Korint glatko odbio. Doživeo je tamo neke stvari na koje nije hteo da se ponovo vraća.

3. Sigurno nije bilo jednostavno voditi korintsku crkvu. Celo Pismo uči o tome da je duhovni rad najtegobnija vrsta posla. U Psalmu je zapisano da se seje plačući.

4. Ipak ovde Duh kroz Pavla svedoči da su uzrasli. Pre nego što su pali, očito su stajali, jer ne može pasti onaj koji nije bio stabilan pre toga. Nije sotona bez razloga poslao svoje ljude da ponište dobar duhovni rast. 

5. Na osnovu ove odbrane, možemo da vidimo kakav je bio napad. Lažni apostoli su imali samo jednu šansu za uspeh: Da stvari ponovo svedu na ljudsku razinu. Oni se na nebu ne bi mogli boriti, kao što ni zmija nema šanse kada je orao sa zemlje podigne u visne.

6. Najveća potvrda da neko delo nije od Boga se nalazi upravo u tome da se Bog isključuje sa Njegovog centralnog mesta. Obraćeni vidi Boga u pozadini svih dešavanja.

⁸ A onaj koji sadi i koji zaliva jednaki su; i svaki će primiti svoju platu po svom trudu.

1. Ovde je osnova protestantskog učenja o sveštenstvu svih vernika. Do danas je puno kritike ove uzvišene nauke. Institucije koje su izgubile pouzdan lenger duše, tj. čisto poverenje u Božje vođstvo, postajale su vremenom sve više ljudske i telesne. To povlači stvaranje duhovnih elita. A duhovna elita mora imati svoje sledbenike.

2. U vreme u kome je duhovnst hrišćana bila nemerljivo bliže Božjem idealu, nije bilo nametanja ljudskog autoriteta. Naprotiv, vladala je logika služenja. Posebno pozvani i obdareni su se videli kao najveće sluge. Pavle je nakon brodoloma na ostrvu Malta bio jedan od prvih koji je krenuo da služi i skuplja drva za vatru. To sigurno ne bi uradio ako bi sebe video kao nešto više i bolje od ostalih.

3. Slika vrtlarskog posla je ovde takođe podesna da objasni činjenicu da ukoliko dva čoveka rade sličan posao, da ne može biti statusne razlike među njima. Ne može biti da je baštovan istovremeno i kralj kome pripada dvorac i bašta. Takođe činjenica da su oni najamljeni i da primaju platu je takođe jasan dokaz da oni nisu poslodavci.

⁹ Jer mi smo Bogu pomagači, a vi ste Božija njiva, Božija građevina.

1. Kako izgleda ta plata koji dobijaju? Ovde se otkriva da su sami oni, ljudi koji su poverovali, nagrada za trud apostola!

2.Oni su pomoćnici samog nebeskog Veličanstva! Dakle ovde je slika proširena. U prošlom stihu je naglašena njihova zajednička podređenost, a ovde vidimo da ih Bog posmatra kao pomoćnike. Zaista je Bog počastvovao ljudski rod preko svake mere, određujući da će se najvažniji posao u svemiru, objavljivanje Jevanđelja, poveriti ljudskom rodu!

3. Objavljivanje Jevanđelja je konačni i definitivni znak kraja sveta.  U Otk. 5 i 14 glavi je prikazana ljudsko anđeoska koalicija u ovom uzvišenom zadatku. Anđeli koji su veoma moćna i slavna stvorenja su po brojnosti mnogo više zastupljeni. Ipak je presudna uloga ljudi, pokreta probuđenja poslednjeg vremena, 144.000 presudna.

3. Slika Božjeg dela kao njive, uopšte poljoprivrednih radova je Isusova. Takođe je to kroz celo Pismo Starog zaveta jedna o najdubljih paralela duhovne stvarnosti. Koliko bi samo bilo veće razumevanje važnosti dela koje Bog obavlja za nas, kada bi se slika sejača, vinograda itd. češće stavile na prvo mesto u propovedanju! 

4. Problem današnjeg propovedanja je njegova ekstremna subjektivnost. Većina propovedi stavlja čovekovo iskustvo na prvo mesto važnosti. Istina čovek je taj koji seje, čovek je taj koji obrađuje, ali je Božji udeo nemerljivo značajniji. Zato mi propovedamo ne toliko sejanje i žetvu, koliko Božiju silu i karakter.

5. Tako je i sa slikom zidanja, građevinskih radova. Primer Jezekiljinog hrama na kraju njegove knjige. Subjektivizam dovodi do toga da se o ovom važnom delu Pisma vrlo malo propoveda i izučava. A to je "stan Božji u duhu" (Ef.2,22). Dakle Pismo ima mesto koje se preterano često ističe, da smo mi kao Zajednica Božji Hram. Zapazimo da se ovde govori u množini. 

6. Da li smo mi Božji Hram iz Jezekilje? Jesmo. Međutim, propoveda se neki fizički hram što je pogrešno ili se propovedaju ljudske, tzv. crkvene institucije kao hram što je takođe pogrešno. Ovaj Hram, živa zgrada nije nikakva institucija, nego u Duhu. To je objektivna stvarnost ljudi koji su izabrani i verni pojedinci.

7. Kada bi više znali o ovom Hramu, o njegovim merama, prostorijama, građevinskim detaljama u Duhu, tada nam ne bi ni palo na pamet da ga merimo ljudskim merilima, jer je "mera anđeoska". Ne bi nam ni palo na pamet da naše ljudske institucije, organizacije predstavljamo kao Hram. Po Pismu Hram ne može biti ništa drugo nego pokret probuđenja poslednjeg vremena.

¹⁰ Po blagodati Božijoj koja mi je dana, ja kao premudri neimar postavih temelj, a drugi zida u visinu; ali svaki neka gleda kako zida

1. Ovde je još jedan dokaz da ne može da se radi o ljudskim organizacionim merama, kao gradnji hrama. Po blagodati, dakle radi se o delu milosti Hristove. Sve u vezi duhovnog Hrama ima veze sa milošću i nije ni u kakvom slučaju posledica ljudskog truda.

2. U gradnji sarađuju Bog i čovek. Bog svojom blagodati, čovek svojom verom i predanjem. 

3. Nema nikakve sumnje da je temelj najvažniji deo zgrade. Osnova duhovnog Hrama je njegov temelj. Šta je taj temelj? Religioznost, pripadnost, inteligencija. 

4. U odnosu na to kako se rešava ovo pitanje, takva je i religijska praksa. Ukoliko vidite čoveka u temelju radićete ljudski. Ko god se prihvatio posla u duhovnoj građevini ima prethodnike. Zato mi kažemo da je duh nezavisnosti i odricanja od drugih duhovnih autoriteta veoma štetan za našu zajedničku stvar.

5. Koji je razlog da svako treba da pazi kako zida? Zašto ne sme da bude automatizma? 

6. Zemaljski Hram je zidan sa velikim strahopoštovanjem. Bilo je određeno da se na mestu gradnje ne čuje nikakva buka. Kamen se tesao ne na mestu gradnje nego još u kamenolomu je tako pripreman, da se nebi obesvetilo. Očito da se radi o slici pravog, originalnog Hrama poslednjeg vremena.

7. Nikakav ljudski trud i buka ne sme da ometa gradnju duhovnog Hrama. To znači pažljivo da se ne bi nešto dodavalo na Hristovo savršeno, završeno, zameničko delo.

¹¹ Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onog koji je postavljen, koji je Isus Hristos.

1. Ako znaš da je temelj božanski, doći ćeš do zaključka da možeš graditi samo verom. Vera nije rad. Vera se oslanja na obavljeni rad. Temelj je postavljen ostaje da nadoziđuješ. Jedno je gradnja i planiranje, a sasvim nešto drugo je nadgradnja i poverenje.

2. Ono što ima ljudsku osnovu i temelj, nije Božji Hram, Zajednica, Crkva. 

3. Osnova svih jeresi institucionalizma je ovaj: mešanje božanskog i ljudskog izvan Hrista. Jer samo u Njemu se desilo i odigralo spajanje ovoga dvoga. Van Hrista je to grah, kao što je intima van braka greh. I zato je u Otkrivenju duhovni otpad slikovito prikazan bludom.

4.Kako u praksi izgleda postavljanje drugih temelja? Demonski uticaj je doveo da se Hristov uticaj i autoritet, Njegova neprikosnovnost, podeli i prenese na ljude kao što je to Hristova majka Marija, tzv. hrišćanske svece. To je takođe slučaj i sa ljudskim institucijama koje nose Hristovo ime. 

5. U Korintu se desilo; a Korinta ima do današnjeg dana, nezakonito versko delovanje koje nema za temelj Isusa Hrista. Ljudima se propovedalo drugo Jevanđelje da se za svoje spasenje ne oslanjaju samo i isključivo samo na Hrista. 

12 Ako li ko zida na ovom temelju, zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu,

13 Svakog će delo izaći na videlo; jer će dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svako delo pokazaće oganj kao što jeste.

1. Osim pogrešnog temelja može da postoji još jedan problem: pogrešan materijal.

2. To slikovito predstavljeno znači: Kada si spoznao istinu u Hristu tada kreni potpunim predanjem u delo posvećivanja. Ako je temelj Hristova milost tada je zidanje naše posvećenje, predani hrišćanski rad.

3. Od vremena Reformacije do danas pravo iznošenje Jevanđelja mora da ima ova dva elementa: božansku osnovu i ljudsku nadogradnju. Jedno bez drugog nije potpuno ujednačeno i uravnoteženo propovedanje.

4. Namerno su predstavljena tri elementa koji su otporni na vatru, a nakon toga oni koji veoma brzo i lako gore.

5. Zlato i srebro čak štaviše postaju kroz vatru još otporniji i čišći. Šta je to što je predstavljeno slikom ovih materijala? Čime se gradi Hram?

6. Starozavetni hram je građen upravo takvim, otpornim materijalom. Čak i sama svetinja u pustinji je građena sa time što je obećavalo dugi rok trajanja. Primera radi, bagremovo drvo je poznato kao jedno od najotporinijih drveta za gradnju.

7. Naravno da je ovo slika kojom se trebalo naglasiti da je pitanje duhovne izgradnje vrhunski važno i dragoceno. To je centralno pitanje vere.

8. Upravo zato su kratkovidi lažni apostoli Korinćanima trebali biti sumnjivi, jer su svoju nauku zasnivali na spoljašnjem a ne unutrašnjem, na prolaznom a ne na večnom, na ljudskom a ne na božanskom.

9. Oni su isticali svoj status, položaj, svoju učenost, poznavanje svetih spisa. Pavle je isticao Hrista koji je postao naša pravednost, mudrost i spasenje. Oni su tražili da im se da poštovanje, a Pavle je davao slavu Bogu itd. Dakle jasno je čije delo ima večnu perspektivu, tj. čiji je materijal bio prikladan za duhovni Hram.

10. Učenje o danu suda je jedno od osnovnih verovanja koje je toliko poznato da je dovoljo reći: "Dan" ili "onaj dan". Takođe je opštepoznato da za razliku od potopnog suda gde je sredstvo suda bila voda, ovoga puta u okviru zadnjeg vremena je to vatra.

11. Osim što je u Novom zavetu vatra sredstvo uništenja grešnika, takođe je ista vatra sredstvo ispitivanja pravednika. Zapazimo da se vatra ne dotiče temelja. Temelj ne može biti suđen, jer je to Isus. Isusu je već suđeno. Te večeri je u Isusu suđeno i nama koji smo u Njemu. 

12. Dakle pitanje Božjeg dara u Hristu je neupitno i nedodirljivo. Nema nikakvog osuđenja onima koji su u Hristu Isusu. Sudi se samo nadogradnji. Dakle nije uračunata pravda to što je predmet suda, kao što to često uče liberalne protestantske škole, nego je data pravda ono što se sudi.

14 I ako ostane čije delo što je nazidao, primiće platu.

15 A čije delo izgori, otići će u štetu: a sam će se spasti tako kao kroz oganj.

1. Ovo je veoma interesantan deo Pisma. Da li je ovde potvrđeno učenje o univerzalnom izbavljenju svih ljudi?

2. Ovo je predmet mnogih rasprava u Crkvi. Dakle koje je čitanje ovih stihova ispravno: da li ono koje kaže da niko ne može biti izgubljen ili ono koje kaže da ukoliko se neko spasi to će biti kao kroz oganj?

3. Naravno, kao i za mnoge druge poglede, presudno je to kako posmatramo druge slične delove Pisma. Na osnovu svega, posebno onoga što kasnije piše u petoj glavi prve Korinćanima, možemo da tvrdimo sledeće: Ovde se radi o ljudima koji su dobili pravi temelj. 

4. Dakle mi ne možemo da merimo svoju sadašnju realnost hrišćanskih crkava u kojima se o spasenju poučavaju stvari koje su od Pavlove nauke daleko kao istok od zapada, sa crkvama koje su doživele kupanje u vodi apostolske nauke.

5. Onaj koji je poverovao na osnovu ovakvog Jevanđelja ne može da bude izgubljen, čak i ukoliko njegova kasnija nadogradnja nije bila valjana! Sigurno je da se mnogi neće složiti sa ovim, ali da li takvi poznaju silu istinskog Jevanđelja?

6. Kada se Evanđelje iznosi kako treba, tada je to takva presudna sila na spasenje, da se u njega može samo poverovati ili ne poverovati! Moderna i sa svakim mogućim farbama premazana jevanđelja mogu da se i ne poveruju bez mnogo posledica. To vidimo danas u činjenici da su mnogi nevernici bolji ljudi od vernika. Ovo bi bilo apsurdno u vreme prve crkve! To je bilo nemoguće! Zato mi danas tražimo istinsko Jevanđelje kao gladan hleba što traži.

7. Dakle ko ima taj Temelj, on je završio posao što se izbavljenja tiče. To naravno ne znači da mu je data dozvola da radi šta hoće i veruje šta hoće. To više znači da mu je vrlo teško otpasti, gotovo nemoguće je da bude u stanju dugi niz godina da beži od Hrista. Taj se vraća pre ili kasnije, jer ne može da (permanentno) greši jer je seme Božje u njemu. (1 Jov.3)

8. Da ponovimo šta Pavle veruje da je plata onog dostojnog sluge: Izbavljene duše, plod njegovog zalaganja. Iz toga proizilazi da je materijal duhovnog hrana sam vernik. Hram je Crkva, spaseni ljudi. Dakle plod rada posvećenog graditelja biće dobri i stabilni vernici. 

9. Vredi i suprotno, plod propovedanja neutemeljenih poruka biće vernici koji ne mogu da se održe u teško vreme. Ovo je jedno strahovito upozorenje: Dragi Korinćani, budete li ove slušali postaćete kao oni!

10. Ovo je još jedna eksluzivnost hrišćanske vere: nema dobrih i loših ljudi, ima samo dobrih i loših semena, lošeg materijala, tj. lošeg propovedanja. Vernici će biti to što se usadi u njih. Iz ovoga proizilazi nemerljivo velika odgovornost duhovnih vođa. Oni direktno utiču ili pozitivno ili negativno na svojstva duhovne građevine.

11. Takođe vidimo da verništvo ne sme da se uljuljka u pasivnoj poziciji. Nije biblijski izjaviti da je duhovni otpad odgovorost isključivo crkvenih vođa. Biblija uči da svako treba da pazi šta sluša i koga sluša. Vernik je ogovoran za ono što podržava, aktivo ili pasivno.

¹⁶ Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božji živi u vama?

¹⁷ Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi.

1.Takođe vrlo značajan deo Pisma. Osnova za naše učenje o Crkvi. Ako učenje o Crkvi i nije na prvom mestu po značenju, ono je najistknutije što se prakse tiče. Najveće jeresi i najveće istine su povezane sa shvatanjem o Crkvi.

2. Od načina na koji se razumeva Crkva, zavisi funkcionisanje hrišćanskih institucija. Takođe je slika o tome šta je Crkva će biti presudna za pojedinca koji stoji pred odlukom da li će da se priključi nekom telu vernika ili ne.

3. Pre toga je potrebno razumeti Božje duhovno prisustvo u vernicima. To da Duh Sveti živi u njima piše vrlo jasno. Međutim kako čitamo? Može da se razume kao to da Božji Duh živi u svakom od njih pojedinačno, a drugi način čitanja jeste kao što mnogi savremeni prevodi naglašavaju da Sveti Duh prebiva u njihovoj sredini.

4. Po učenju Svetog Pisma je dar Svetog Duha, dar isključivo, ekskluzivno za one koji veruju u Jevanđelje. Duhovni život počinje krštenjem Svetog Duha (Jov.3). Ne postoji ni jedan drugi način da čovek duhovno progleda osim verom u Hrista i Njegovo delo za nas.

5. Dakle sasvim je moguće da neko bude član hrišćanske institucije, zajednice itd. a da nema dar Svetog Duha. Ako bi Pavle drugačije pisao zašto bi ih korio za neduhovnost? Zar bi Pavle sudio Svetom Duhu koji je u Njima?

6. Dakle više nego jasno je ovde da je ispravno čitanje ovih stihova to da je Sveti Duh među njima. I zato mi zastupamo verovanje u to da je Crkva duhovna stvarnost i da je članstvo vernika Crkve na duhovnoj osnovi. Šta to konkretno znači?

7. Hristos je jasno otkrio da je Crkva u stvari Njegovo telo. To je duhovna Zajednica ljudi koji su na poseban način povezani sa njim darom Svetog Duha. To su oni koji se oslanjaju za svoje spasenje isključivo samo na Hrista. Oni daju spolja znak božanske prisutnosti u njima. A vrhunski od svih darova Duha je ljubav.

8. Tako da je veoma bitno da razlučimo kada govorimo o Crkvi da li govorimo o Njegovom duhovnom Telu ili kada kažemo crkva da mislimo na Hrišćanske institucije ili lokalne Zajednice. 

9. Ukoliko poistovećujemo Hristovo Telo sa nekom institucijom ljudi, mi tada činimo presudnu grešku iz koje može da se razvije veliki izvor zla. O ovome govore slike iz Otk. 6 gde od prvobitnog belog konja koji označava čistoću prve crkve idemo kasnijim fazama tzv. hrišćanskih institucija koje su prikazani sa tri različite bolesne boje i katastrofalnom praksom trgovine sa duhovnošću. To su jahači Apokalipse koji će izazvati kraj sveta! Laž pod krinkom hrišćanstva.

10. Dakle Božji duh je prisutan u okviru hrišćanskih Zajednica i otkriva se na različite načine, kroz pristustvo svojih darova i svojih rodova. Hrišćani imaju tu privilegiju da se nalaze u sredini u kojoj se otkriva Duh. Međutim niko ne sme da veruje da su samim time duhovni jer se nalaze u takvom okruženju. Okruženje te posvećuje spolja, ali šta si ti iznutra?

11. Velika jeres karizmatskih pokreta je taj da proglašavaju duha koji je dar čovekove nove prirode Duhom svetim. Oni veruju da kada vernik prihvati Hrista zauvek primio Svetog duha koji postaje neodvojivi deo njih samih iznutra. Čak i kad greše, to je samo iz tog razloga što greši čovek spolja, telo.

12. Ako je tako zašto se poziva da i duh i duša i telo ostanu čisti? Ako je to duh koji može da se isprlja, to ne može da se odnosi na Svetog Duha.

13. Postoji ogromna razlika između verovanja u pravo pristustvo Boga u verniku i duhovno prisustvo. Jer Dar Svetog duha se daje grešnicima i oni čak i tada greše, jer dobra dela prolaze kroz grešne kanale. Zato je vernik duhovnim prisustvom još više svestan svoje zavisnosti od Hrista za svaki dalji korak.

14. U zajednicama u kojima se propoveda pravo prisustvo, na osnovu pogrešnog tumačenja ovih stihova, bilo članstvom ili obraćenjem, dolazi do pojave duhovne oholosti i elitizma. Ukoliko je Bog u njima tada je sve što rade u stvari to što Bog radi, samo po sebi prihvaćeno. Ovi vernici vrlo brzo odustaju od svoje svakotrenutačne predaje Bogu, jer sve više oslanjaju na Boga u sebi ili u svojoj instituciji.

15. Da li je postojala veća prevara u istoriji crkve, posebno u poslednje vreme?

16. Kako onda čovek kvari Crkvu Božju? Koji vi ste Crkva? Ovde se jasno otkriva upravo taj princip koji branimo. Ukoliko svi imaju Duha Božjeg kako bi mogli pokvariti Crkvu telesnošću? Dakle svi oni koji se izjašnjavaju kao vernici i članovi su institucije, stoje na svetom terenu i nikako ne smeju dozvoliti da ostanu neposvećeni iznutra u sebi.

17. Jer svetost Crkve je Hristova svetost a ne njihova. Hristos je taj koji je izabrao Crkvu da ga ona predstavlja, a ne obratno. A nemoguće je biti Njegov samo spolja. U Crkvi ne sme ništa da se dozvoli što nije od Svetog Duha, koliko god da bilo povezano sa ljudskim autoritetom.

18. Lažni apostoli su dolazili čak i iz Jerusalima, ali da li ih to čini nedodirljivim? To što su se odvojili od Svetog Duha i posledično širili lažna učenja o Hristovom telu je lažno proroštvo koje potpada pod najstrožiji mogući sud.

¹⁸ Niko neka se ne vara: ako ko među vama misli da je mudar na ovom svetu, neka bude lud da bude mudar.

1. Jao današnjim crkvama što ne slušaju ovo upozorenje! Jer su ispunjeni svakim intelektualizmom, sistemima ljudskih filozofija i običaja ovog sveta.

2. Jer grešna priroda traži uvažavanje, poštovanje koje se nalazi u spoljašnjim stvarima. Niko neće da bude lud, da se oslanja na unutrašnjeg čoveka srca. Gospodnja mudrost je ludost za ovaj svet i dana današnjeg.

¹⁹ Jer je premudrost ovog sveta ludost pred Bogom, jer je pisano: Hvata premudre u njihovom lukavstvu.

1. Ovo je biblijska slika: Obzirom da je Isus svojim delom jako obogatio i uzvisio čovečanstvo, vrlo lako se dešava da to čovečanstvo taj uzvišeni status pripiše samom sebi i osloni se na sebe. I tako da umesto da traži izvor u Bogu, sve više se okreće od Njega. Kazna za ovo bezakonje je da Bog dopušta da ovi pojedinci slede dalje svoje misli i planove koji se uvek završavaju fatalno.

2. Oni sami ne primete svoju odvojenost, sve dok se nalaze u lažnoj sigurnosti, koju Bog u svojoj premudrosti gotovo uopšte ne ometa, da bi se pokazali plodovi bezumlja. On hvata lukave ovog sveta u mreže te iste njihove lukavosti. Primera za to ima bezbrojeno. Sam sotona će biti uništen svojom vatrom koja izlazi iz njega (Jez.28,18).

3. Ukoliko bi Bog bio pasivan u odnosu na ljudsku mudrost, tada niko ne bi bio izgubljen, jer je čovečanstvo spaseno. On međutim ljudima koji se igraju sa Njegovim darom uzima spasenje nazad i oni ostaju prepušteni sebi. To je delo otvrdnjavanja srca koja su Hristovim delo bila u osnovi mekana.

²⁰ I opet: Gospod zna pomisli mudrih da su ništa.

1. Ništa je matematički nula. Potpuno bezvredne su bile te propovedi koje su Korinćani slušali od lažnih učitelja.

2. Treba da stalno imamo na umu da Bog ide kontra čoveka. Čovek kaže ja sam mudar, Bog kaže "ne ti si lud". Čovek kaže "ja sam ništa" Bog odgovara "ne, ti si moj dragoceni sin". Ponizne uzvišava, uzvišene ponižava.

²¹ Zato niko da se ne hvali čovekom, jer je sve vaše

²² Bio Pavle, ili Apolo, ili Kifa, ili svet, ili život ili smrt, ili sadašnje, ili buduće: sve je vaše;

1. Ovde se zaključava tema koja je započeta u prvoj glavi. Oni su se svrstavali u grupe: Pavlovi, Petrovi itd. Ovde se pokazuje koliko je to besmisleno. U osnovi je to bilo ljudska mudrost, partijašenje koje nema veze sa božanskim delom.

2. Prava suština problema koji su imali jeste da im je sa večnih stvari pogled bio preusmeren na prolazne. Sa božanskog savršenog i obavljenog dela spasenja oni su spustili pogled na ljudska dostignuća. Tako im je karakter Božje službe ostao u magli i oni su pali. Oni su potonuli kao Petar na Galilejskom jezeru.

3. Pogledajmo kolika dubina Božjeg dela se otkriva u ovom Pavlovom "Sve je vaše". Kako je sve naše? Mi smo mislili da smo mi nečiji, a ovde se govori da smo mi iznad toga. 

4. Isus je postao jedno sa čovekom i poneo ga je sa Sobom u smrt, a onda u život. Hristos je velika Nojeva Arka koja je sve uzela u sebe i prenela ga u novi svet.  On je čovečanstvo i Boga povezao nerazdvojnim vezama koje mogu samo da se napuste sopstvenim naporima nevere.

5. Karakter dela koje obavljamo zavisi od načina na koji posmatramo Hristovo spasenje. Uski pogledi na jedno odrediće siromaštvo drugog. Razumevanje bogatstva u Njemu dovešće nas u poziciju napretka kojem nema granica.

6. Da li je moguće da je sve naše? Zar to nije preterivanje tako nešto izjaviti?

²³ A vi ste Hristovi, a Hristos Božji.

1. Evo odgovora: Bog je više nego spasio čoveka! On ga je postavio više nego ostala stvorena bića! On je postao jedan od nas da bi mi postali jedan od Njih! Neverovatan razvoj situacije nakon čovekovog pada.

2. Mi smo Njegovi, Njegovo vlasništvo, raduj se cela zemljo i posebno Crkvo Njegovog Tela! Jedino jedno je On iznad nas, ostalo je sve ispod, kakve li nezaslužene privilegije! 

3. Obdareni smo u Ljubljenome, zato radosno prihvatamo sve. Sve što nam je milostivo podario i doneo pred noge! To je izvor naše sile, radosti i nade. Nakon što smo prevareni da gledamo zemaljsko i prolazno, zahvalno se vraćamo nazad i podižemo pogled gore. Tamo smo mi sa Hristom gore u Njem. Nezasluženim blagom pravimo prijatelje u večnim kućama (Lk.16), da i oni uvide šta imaju, šta im je darovano.

Duhovna nezrelost

 ¹ I ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima nego kao s telesnima, kao s malom decom u Hristu.

1. Nakon što je objasnio uzroke problema u prva dva poglavlja, sada ih suočava sa činjenicama, plodovima njihovog duhovnog pada. Ovo njihovo stanje je Pavle zatekao prilikom njegove poslednje posete, nakon njihovog iskustva sa tzv. apostolima.

2. Telesno je ovde dobro prevedeno za razliku od prošlog poglavlja gde se radilo o duševnim vernicima, duševnim ljudima, koji ne mogu da razumeju duhovne stvari. Komunikacija između duhovnih je sasvim drugačija nego sa telesnima. Pavle je morao da se prilagodi njihovom duhovnom stanju koje je bilo na nivou duhovne dece, tj. telesno.

3. Nema nikakve sumnje da je sve ovo bio uzrokovano lažnim učenjima i uticajem onih koji su došli da kvare uticaj Pavla i Apola kao autentičnih duhovnih vođa koje je Gospod potvrdio. Mnogi od njih su izgubili Hrista iz vida i pali su u razne zamke i greh. To je omelo njihov duhovni rast.

4. Greh ne mora da se očituje u delima, već sam nedostatak napretka je zlo samo po sebi. Ne rasti znači nazadovati. Korinćani su svojim popuštanjem ozbiljno ometali Božji plan za njih i za oblast u kojoj su živeli i delovali.

5. Ipak ih Pavle naziva braćom i iako su telesni on ih vidi u Hristu. Ovo je osnova hrišćanskog dušebrižništva i službe popravljanja. Ono kako ljude vidimo tako ćemo i postupati sa njima. Apostol ne ignoriše njihov duhovni pad, tj. nedostatak napretka. On ih javno kori, ali u isto vreme ih ne vidi kao nečiste, niže od sebe. Kao što je on u Hristu i oni su u Hristu. Sveti Duh je strpljiv i ne povlači se odmah nakon prvog lošeg koraka, ne napušta čoveka kada sagreši. Jer Pavle ovde govori Duhom da su oni još uvek zajedno.

6. Ovde je razlika kako deluje poslanje od Boga. Lažni apostloli su propovedali druge stvarnosti u kojima je lagano isključiti, ograničiti celu grupu ljudi iz Carstva Božjeg. Oni su u svojoj slepoći isljučili i Pavla i sve koji ga slede i slušaju. Duh koji je od Gospoda isljučuje zaista tek kada je krivica uporna i javna. Ostali su svi u Hristu. Mala deca, ali u Hristu.

7. Zato i verujemo da je prikaz deteta koje rađa žena iz Otk.12, slika ne Hrista kao što se to često tumači. Hristos nije bio dete u Duhu. To je prikaz za Gospodnju Zajednicu, crkvu. Crkva je još uvek malo dete u Hristu dok joj se god ne izbrišu gresi na istražnom nebeskom sudu koji prethodi Drugom dolasku Isusa Hrista. Tako je dete a ne žena slika crkve. Nije Gospod iz Crkve nego Crkva iz Njega. Čista i prava žena je u Pismu slika za pravednost iz vere.

8. U ovom poglavlju dalje ćemo videti potvrdu da je samo onaj koji je iz pravde vere ustvari vernik Crkve.

² Mlekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogaste, i ni sad još ne možete,

1. Na ovom mestu je za nas vrlo bitno da utvrdimo šta je to onda čvrsta hrana, da bi onda znali da odredimo šta je onda suprotno od toga duhovno mleko. Ovde je bitno mesto u Pismu: Jev. 5,13 koje glasi: Jer koji se god hrani mlekom, ne razume reči pravde, jer je dete.  Reči pravde bi teološki moglo da se prevede kao "nauka o pravednosti". Dakle nauka o pravednosti je tvrda hrana, koja priliči zrelim hrišćanima. Dakle Gospod vernika vodi tako da odmah nakon početnih koraka u veri, razume i živi vest o pravednosti.

2. U skladu sa time je duhovno mleko sve ono što prethodi nauci o pravednosti. Kao što je uspon tek faza toga da dođemo do vrha brega, tako je i sa duhovnim mlekom. Ono služi samo tome da se dođe do cilja: pravednosti.

3.Takođe u skladu sa time, je sve ono, svaka nauka koja ne služi spoznaji pravednosti, lažno i štetno učenje, vino Vavilona. Pošto je pandan čistoj ženi iz Otk. 12 bludnica iz Otk. 17 tada slobodno možemo reći da je bludica lažna nauka o pravednosti, tj. ljudska pravednost i samopravednost.

4. Lažni apostoli su pod maskom pobožnosti propovedali sopstvenu pravdu, tj. ono u čemu su se smatrali boljima i višima u smislu dostignuća. Na taj način su strahovito oštetili duhovnost slušatelja u Korintu. To se otkriva u tome da je njihova duhovna nezrelost nije bila samo jedna kratka faza nego je potrajala čak i nakon posete apostola. 

5. Ovde vidimo kolika je rak rana za duhovnost religijska vest o samopravednosti, o pravdi koja je na bilo koji način povezana sa ljudskim dostignućima.

6. Pravda koja je od vere je isključivo Božje dostignuće kroz Isusa Hrista.

³ Jer ste još telesni. Jer gde su među vama zavisti i svađe i nesloge, niste li telesni, i ne živite li po čoveku?

⁴ Jer kad govori ko: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; niste li telesni?

1. Ovde vidimo da je Pavlova poseta uspela da odvrati Korinćane od lažnih duhovnih autoriteta. Imena koja se ovde navode poznajemo. Oni su razumeli da je uticaj nadapostola bio lažan. Vratili su se nazad ka pravim autoritetima. Međutim oni nisu bili potpuno oslobođeni plodova tog uticaja.

2. Vidimo podove telesnosti kao zavist, svađe i nesloge. Da li je moguće da smo kao Crkva nakon toliko vremena, pored ovog što imamo ovde napisano i dalje u dilemi odakle dolaze ove pojave? 

3. Telesno je ovde pokazano kao život po čoveku. To je prirodni život, naš stari život. Crkva živi pogrešan život. Reforma crkve nije u tome da se reformiše život crkve, kao što mnogi pokušavaju i posustaju. Reforma Crkve je novi život, potpuno drugi život.

4. Niko neće biti blagosloven u reformi osim na temelju Reformacije jer ona uvodi novi život u crkvu. Stari život je Bogu neprijateljski i ne može biti blagosloven. Stari život je gori nego pustinja, jer pustinju kiša može da oživi. Stari život je bezdan, abisos, tu nema života.

5. Telesnost stoji nasuprot duhovnosti. To dvoje ne može zajedno. U drugom poglavlju je opisan osnov duhovnosti kao oslanjanje, poverenje u autoritet Svetog Pisma, svetih izabranih ljudi i samog Gospoda Isusa. Telesnost je skladno tome nepoverenje. Iz nepoverenja proističe svaki telesni i duhovni greh. 

6. Hrišćanske zajednice bi trebale da obrate pažnju na plodove da bi znale kojim životom žive. Zavist i svađe su alarm da se nešto mora promeniti u iznošenju reči i postavljanju Hrista ponovo u centar života zajednice.

7. Podele unutar vernika su ovde takođe žestoko kritikovane kao telesnost. Mi smo u prvom poglavlju videli odakle proističu jeresi podela. Gubljenje svesti o jedinstvenosti Hristovog tela dovodi do toga da se vernicima nudi jedna iskrivljena, paralelna duhovna stvarnost. 

8. Mi slobodno možemo da govorimo o tome da su takvi duhovni svetovi ono što Pismo naziva tamnicom, paklom, dubokom jamom itd. Ovo je mesto mučenja duše, prebivanja demona, gde nema radosti izbavljenja. Ovo je kazna za odbijanje ljubavi istine. To je kazna za prihvatanje sile prevare.

9. Dakle vernik prvo izgubi kontakt sa Hristom, nakon toga potpadne pod uticaj laži a nakon toga upada u duhovni zatvor gde vladaju telesne sile kojih ne može da se odmah oslobodi.

10. Korinćanima se desio jedan napad demonskih sila koje su veoma lukavo pokušale da od njihovih duhovnih vođa naprave idole. Na taj način bi Hristos bio izbačen sa svog pravog mesta, ne bi se tražio kao sve u svemu.

11. Osnova prave duhovnosti je Hristos. On je u tebi ali je takođe u tvom bratu. On je prolio krv za tebe i vernike, ali takođe i za grehe sveta. Kako bi mogao ti sa takvim saznanjem da isključiš bilo koga iz Carstva milosti, a sebe unutra da postaviš,  na osnovu nekih spoljašnjih stvari? Grešnik koji je uporan i tvrdokoran isključuje sam sebe, a Zajednica to samo prepoznaje, ako je duhovna.

12. Svi su prvo pomilovani da bi neki mogli da izgube milost. Mi van milosti iz toga razloga ne vidimo ni jednog jedinog čoveka. Mi samo ponekad vidimo neke koji su iz milosti ispali ili su na putu da to učine. Isus je svakom dao novo postojanje u Sebi.

13. Upravo loše predstave o veličini Njegovog spasenja dovode do podela i postavljanja nekih drugih centara. Za neke je to Marija, za neke sveci a za mnoge moderne pokrete, u centru stoje duhovni učitelji ili sama crkvena organizacija.