Duhovna nezrelost

 ¹ I ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima nego kao s telesnima, kao s malom decom u Hristu.

1. Nakon što je objasnio uzroke problema u prva dva poglavlja, sada ih suočava sa činjenicama, plodovima njihovog duhovnog pada. Ovo njihovo stanje je Pavle zatekao prilikom njegove poslednje posete, nakon njihovog iskustva sa tzv. apostolima.

2. Telesno je ovde dobro prevedeno za razliku od prošlog poglavlja gde se radilo o duševnim vernicima, duševnim ljudima, koji ne mogu da razumeju duhovne stvari. Komunikacija između duhovnih je sasvim drugačija nego sa telesnima. Pavle je morao da se prilagodi njihovom duhovnom stanju koje je bilo na nivou duhovne dece, tj. telesno.

3. Nema nikakve sumnje da je sve ovo bio uzrokovano lažnim učenjima i uticajem onih koji su došli da kvare uticaj Pavla i Apola kao autentičnih duhovnih vođa koje je Gospod potvrdio. Mnogi od njih su izgubili Hrista iz vida i pali su u razne zamke i greh. To je omelo njihov duhovni rast.

4. Greh ne mora da se očituje u delima, već sam nedostatak napretka je zlo samo po sebi. Ne rasti znači nazadovati. Korinćani su svojim popuštanjem ozbiljno ometali Božji plan za njih i za oblast u kojoj su živeli i delovali.

5. Ipak ih Pavle naziva braćom i iako su telesni on ih vidi u Hristu. Ovo je osnova hrišćanskog dušebrižništva i službe popravljanja. Ono kako ljude vidimo tako ćemo i postupati sa njima. Apostol ne ignoriše njihov duhovni pad, tj. nedostatak napretka. On ih javno kori, ali u isto vreme ih ne vidi kao nečiste, niže od sebe. Kao što je on u Hristu i oni su u Hristu. Sveti Duh je strpljiv i ne povlači se odmah nakon prvog lošeg koraka, ne napušta čoveka kada sagreši. Jer Pavle ovde govori Duhom da su oni još uvek zajedno.

6. Ovde je razlika kako deluje poslanje od Boga. Lažni apostloli su propovedali druge stvarnosti u kojima je lagano isključiti, ograničiti celu grupu ljudi iz Carstva Božjeg. Oni su u svojoj slepoći isljučili i Pavla i sve koji ga slede i slušaju. Duh koji je od Gospoda isljučuje zaista tek kada je krivica uporna i javna. Ostali su svi u Hristu. Mala deca, ali u Hristu.

7. Zato i verujemo da je prikaz deteta koje rađa žena iz Otk.12, slika ne Hrista kao što se to često tumači. Hristos nije bio dete u Duhu. To je prikaz za Gospodnju Zajednicu, crkvu. Crkva je još uvek malo dete u Hristu dok joj se god ne izbrišu gresi na istražnom nebeskom sudu koji prethodi Drugom dolasku Isusa Hrista. Tako je dete a ne žena slika crkve. Nije Gospod iz Crkve nego Crkva iz Njega. Čista i prava žena je u Pismu slika za pravednost iz vere.

8. U ovom poglavlju dalje ćemo videti potvrdu da je samo onaj koji je iz pravde vere ustvari vernik Crkve.

² Mlekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogaste, i ni sad još ne možete,

1. Na ovom mestu je za nas vrlo bitno da utvrdimo šta je to onda čvrsta hrana, da bi onda znali da odredimo šta je onda suprotno od toga duhovno mleko. Ovde je bitno mesto u Pismu: Jev. 5,13 koje glasi: Jer koji se god hrani mlekom, ne razume reči pravde, jer je dete.  Reči pravde bi teološki moglo da se prevede kao "nauka o pravednosti". Dakle nauka o pravednosti je tvrda hrana, koja priliči zrelim hrišćanima. Dakle Gospod vernika vodi tako da odmah nakon početnih koraka u veri, razume i živi vest o pravednosti.

2. U skladu sa time je duhovno mleko sve ono što prethodi nauci o pravednosti. Kao što je uspon tek faza toga da dođemo do vrha brega, tako je i sa duhovnim mlekom. Ono služi samo tome da se dođe do cilja: pravednosti.

3.Takođe u skladu sa time, je sve ono, svaka nauka koja ne služi spoznaji pravednosti, lažno i štetno učenje, vino Vavilona. Pošto je pandan čistoj ženi iz Otk. 12 bludnica iz Otk. 17 tada slobodno možemo reći da je bludica lažna nauka o pravednosti, tj. ljudska pravednost i samopravednost.

4. Lažni apostoli su pod maskom pobožnosti propovedali sopstvenu pravdu, tj. ono u čemu su se smatrali boljima i višima u smislu dostignuća. Na taj način su strahovito oštetili duhovnost slušatelja u Korintu. To se otkriva u tome da je njihova duhovna nezrelost nije bila samo jedna kratka faza nego je potrajala čak i nakon posete apostola. 

5. Ovde vidimo kolika je rak rana za duhovnost religijska vest o samopravednosti, o pravdi koja je na bilo koji način povezana sa ljudskim dostignućima.

6. Pravda koja je od vere je isključivo Božje dostignuće kroz Isusa Hrista.

³ Jer ste još telesni. Jer gde su među vama zavisti i svađe i nesloge, niste li telesni, i ne živite li po čoveku?

⁴ Jer kad govori ko: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; niste li telesni?

1. Ovde vidimo da je Pavlova poseta uspela da odvrati Korinćane od lažnih duhovnih autoriteta. Imena koja se ovde navode poznajemo. Oni su razumeli da je uticaj nadapostola bio lažan. Vratili su se nazad ka pravim autoritetima. Međutim oni nisu bili potpuno oslobođeni plodova tog uticaja.

2. Vidimo podove telesnosti kao zavist, svađe i nesloge. Da li je moguće da smo kao Crkva nakon toliko vremena, pored ovog što imamo ovde napisano i dalje u dilemi odakle dolaze ove pojave? 

3. Telesno je ovde pokazano kao život po čoveku. To je prirodni život, naš stari život. Crkva živi pogrešan život. Reforma crkve nije u tome da se reformiše život crkve, kao što mnogi pokušavaju i posustaju. Reforma Crkve je novi život, potpuno drugi život.

4. Niko neće biti blagosloven u reformi osim na temelju Reformacije jer ona uvodi novi život u crkvu. Stari život je Bogu neprijateljski i ne može biti blagosloven. Stari život je gori nego pustinja, jer pustinju kiša može da oživi. Stari život je bezdan, abisos, tu nema života.

5. Telesnost stoji nasuprot duhovnosti. To dvoje ne može zajedno. U drugom poglavlju je opisan osnov duhovnosti kao oslanjanje, poverenje u autoritet Svetog Pisma, svetih izabranih ljudi i samog Gospoda Isusa. Telesnost je skladno tome nepoverenje. Iz nepoverenja proističe svaki telesni i duhovni greh. 

6. Hrišćanske zajednice bi trebale da obrate pažnju na plodove da bi znale kojim životom žive. Zavist i svađe su alarm da se nešto mora promeniti u iznošenju reči i postavljanju Hrista ponovo u centar života zajednice.

7. Podele unutar vernika su ovde takođe žestoko kritikovane kao telesnost. Mi smo u prvom poglavlju videli odakle proističu jeresi podela. Gubljenje svesti o jedinstvenosti Hristovog tela dovodi do toga da se vernicima nudi jedna iskrivljena, paralelna duhovna stvarnost. 

8. Mi slobodno možemo da govorimo o tome da su takvi duhovni svetovi ono što Pismo naziva tamnicom, paklom, dubokom jamom itd. Ovo je mesto mučenja duše, prebivanja demona, gde nema radosti izbavljenja. Ovo je kazna za odbijanje ljubavi istine. To je kazna za prihvatanje sile prevare.

9. Dakle vernik prvo izgubi kontakt sa Hristom, nakon toga potpadne pod uticaj laži a nakon toga upada u duhovni zatvor gde vladaju telesne sile kojih ne može da se odmah oslobodi.

10. Korinćanima se desio jedan napad demonskih sila koje su veoma lukavo pokušale da od njihovih duhovnih vođa naprave idole. Na taj način bi Hristos bio izbačen sa svog pravog mesta, ne bi se tražio kao sve u svemu.

11. Osnova prave duhovnosti je Hristos. On je u tebi ali je takođe u tvom bratu. On je prolio krv za tebe i vernike, ali takođe i za grehe sveta. Kako bi mogao ti sa takvim saznanjem da isključiš bilo koga iz Carstva milosti, a sebe unutra da postaviš,  na osnovu nekih spoljašnjih stvari? Grešnik koji je uporan i tvrdokoran isključuje sam sebe, a Zajednica to samo prepoznaje, ako je duhovna.

12. Svi su prvo pomilovani da bi neki mogli da izgube milost. Mi van milosti iz toga razloga ne vidimo ni jednog jedinog čoveka. Mi samo ponekad vidimo neke koji su iz milosti ispali ili su na putu da to učine. Isus je svakom dao novo postojanje u Sebi.

13. Upravo loše predstave o veličini Njegovog spasenja dovode do podela i postavljanja nekih drugih centara. Za neke je to Marija, za neke sveci a za mnoge moderne pokrete, u centru stoje duhovni učitelji ili sama crkvena organizacija.